Lekarke mole: Prestanite s ovom POPODNEVNOM NAVIKOM – uništava mozak i živce

Navike često sprovodimo automatski, bez razmišljanja, što ponekad može biti korisno – recimo kada je u pitanju hidratacija i slične rutine. Međutim, neke navike koje činimo nesvesno, naročito ujutru i popodne, mogu negativno uticati na naše zdravlje – posebno kada je reč o mozgu i emocionalnoj stabilnosti.

Prema mišljenju neurologinja dr Šanele Von i dr Dine Kuruvile, postoji jedna veoma česta popodnevna navika koju bi trebalo preispitati – naročito ako nam je stalo do koncentracije, raspoloženja i dugoročnog zdravlja mozga.

Reč je o preteranoj konzumaciji kofeina, naročito kroz kafu, energetske napitke i zaslađena pića.

„Glavna popodnevna navika kojoj mnogi podlegnu jeste unos previše kofeina“, rekla je dr Von za Parade.
Dr Kuruvila upozorava da ovakvi napici – posebno oni puni šećera – mogu izazvati glavobolje, nagli pad energije i poremećaje sna.
„Mozak se tada navikava na iznenadne skokove dopamina, što povećava rizik od migrena, anksioznosti i gubitka pažnje“, ističe ona.

Ako želimo da ostanemo budni bez previše kafe, neurologinje preporučuju tzv. „neuropauzu“ – kratku kombinaciju pokreta, hidratacije i svesnog disanja.
Dr Kuruvila savetuje da popijemo vodu ili napitak s elektrolitima, da se lagano istegnemo ili prošetamo, i izdvojimo minut za duboko disanje ili vizualizaciju dnevnih prioriteta.

„Kretanje poboljšava cirkulaciju i pamćenje, hidratacija podstiče bolju komunikaciju među neuronima, a svesno disanje smanjuje nivo kortizola i podstiče kreativnost“, objašnjava ona.

„Male, ali pametne odluke čine čuda za mozak – sprečavaju glavobolje i pomažu da ostanemo fokusirani.“

Pored previše kofeina, neurologinje upozoravaju i na druge navike koje štete mozgu – kao što su dehidratacija, multitasking, preskakanje obroka i pušenje.

„Pušenje se često javlja sredinom jutra kao odgovor na stres“, kaže dr Von i dodaje da ono ozbiljno povećava rizik od moždanog udara i drugih teških zdravstvenih problema.

Srećom, postoje i jutarnje rutine koje podržavaju zdravlje mozga – kao što su boravak na otvorenom, lagana fizička aktivnost, kontakt sa dragim ljudima, meditacija i unos hranljivih namirnica.

„Ove male, ali strateške navike poboljšavaju funkciju mozga, štite nas od glavobolja i pomažu da tokom dana sačuvamo dobru pažnju i raspoloženje“, zaključuje dr Kuruvila.