Koliko dugo čuvate ostatke hrane? Domaćice mahom greše u ovim stvarima u kuhinji, eksperti upozorili na rizike

Izbegavanje najčešćih grešaka u bezbednosti hrane ključno je za vaše zdravlje i uspešan obrok. Na kraju krajeva, bez obzira na to koliko dobro poznajete različite metode kuvanja ili sastojke, nećete moći da uživate u jelu ako ono izazove trovanje hranom.

Ovo je posebno važno kada kuvate za veći broj ljudi, jer su određene grupe osetljivije na bolesti prenosive hranom — uključujući malu decu, trudnice, starije osobe i one sa oslabljenim imunitetom.

Razumljivo je što pravila bezbednosti hrane mogu delovati komplikovano, ali znajte da će vam osnovne navike brzo postati rutina kada ih jednom usvojite. Ako ne znate odakle da počnete, razmotrite ove česte greške koje stručnjaci za bezbednost hrane savetuju da izbegavate.

Shutterstock

Oni su objasnili za sajt Martha Stewart zašto svaka od njih predstavlja rizik i kako da ih sprečite — kako biste mogli da pripremite i bezbedno uživate u svom obroku.

Korišćenje iste daske za sečenje voća i sirovog mesa

Možda vam deluje praktično da koristite jednu dasku za sve, ali priprema sirovog mesa i voća ili povrća na istoj dasci ozbiljna je greška u bezbednosti hrane.

Shuterstock

„Sirovo meso sadrži patogene bakterije koje mogu ozbiljno narušiti zdravlje, pa je ključno da se ostale namirnice drže odvojeno kako bi se izbegla kontaminacija,“ objašnjava dr Brajan Kuok Le, prehrambeni naučnik i autor knjige 150 odgovora iz nauke o hrani.

Rešenje: Nabavite zasebne daske za sečenje – jednu za sirovo meso, drugu za voće i povrće. Ako možete, birajte daske različitih boja radi lakšeg razlikovanja. Ako sečete termički obrađeno meso, koristite dasku za povrće ili čak treću, posebnu dasku.

Izbegavanje pranja voća i povrća pre ljuštenja

Možda mislite da nije potrebno prati voće ili povrće koje ćete oguliti — ipak se kora baca, zar ne? Međutim, to nije tačno. Nečistoće i patogeni s površine mogu se preneti na nož ili ljuštilicu, a zatim i na unutrašnjost ploda, kaže dr Vanesa Kofman, direktorka programa organizacije ,,Stop Foodborne Illness".

Shutterstock

Posebno je rizično kada se takve namirnice konzumiraju sirove, jer se bakterije ne uništavaju kuvanjem. „Čak i ako vas ne razboli, niko ne želi da jede hranu s prljavštinom,“ dodaje dr Le.

Rešenje: Pre nego što oljuštite voće ili povrće, operite ga pod mlazom vode uz pomoć čiste četkice za povrće. I ne zaboravite da operete ruke pre rukovanja hranom.

Predugo čuvanje ostataka hrane

Još jedna česta greška je zaboravljanje koliko dugo ostaci stoje u frižideru. Bakterije i gljivice su svuda oko nas — čak i pre nego što se hrana ohladi, neki mikroorganizmi su već prisutni.

Shutterstock

„Oni mogu polako da se razmnožavaju čak i u frižideru, i nakon nekoliko dana njihov broj može postati dovoljan da izazove bolest,“ objašnjava dr Le. Neki mikroorganizmi, poput Staphylococcus aureus, proizvode i toksine.

Rešenje: „Ostatke hrane treba pojesti u roku od tri do četiri dana,“ kaže Kofman. Takođe, „prilikom podgrevanja, hrana treba da dostigne minimalnu unutrašnju temperaturu od 74°C (165°F)“ kako bi se uništile štetne bakterije.

Zanemarivanje termometra za meso

Ako se pri kuvanju mesa oslanjate samo na izgled (boju, teksturu), vreme je da nabavite termometar. Vizuelni pokazatelji nisu pouzdani jer se razlikuju od vrste do vrste mesa, a i subjektivni su, ističe Kofman.

Shutterstock

Rešenje: Za najtačniji pokazatelj, ubacite termometar u najdeblji deo mesa. „To će vam pokazati kada su uništene štetne bakterije poput Salmonelle i E. coli, bez da prekuvate meso,“ navodi Kofman. Svaka vrsta mesa ima svoju preporučenu temperaturu, ali „ako niste sigurni, ciljajte na 74°C“.

Odmrzavanje smrznute hrane na radnoj površini

Iako možda deluje praktično, odmrzavanje hrane na sobnoj temperaturi je rizično. Na taj način „hrana ostaje u tzv. zoni opasnosti — između 4°C i 60°C — što je idealno za brzo razmnožavanje bakterija i moguće stvaranje toksina,“ objašnjava dr Le.

Shutterstock

Rešenje: Da biste bezbedno odmrzli smrznutu hranu (npr. piletinu), stavite je u frižider ili u činiju s hladnom vodom. Vodu menjajte na svakih 30 minuta kako biste održali bezbednu temperaturu.

Oslanjanje na izgled i miris ostataka hrane

Još jedna česta greška je procenjivanje ispravnosti ostataka hrane na osnovu izgleda ili mirisa. Dr Vanesa Kofman objašnjava: „Bakterije koje kvare hranu (one zbog kojih vam se hrana gadi) i patogeni koji izazivaju bolest nisu iste vrste. To što nešto izgleda i miriše u redu, ne znači da je bezbedno za jelo.“ Mnogo pouzdaniji pokazatelj jeste koliko dugo hrana stoji u frižideru.

Shutterstock

Rešenje: Pojedite ostatke iz frižidera u roku od tri do četiri dana. Ako vam je teško da pratite, obeležite posudu datumom kada ste je stavili u frižider. Takođe, pri podgrevanju obavezno zagrejte hranu na najmanje 74°C (165°F) kako biste uništili potencijalno štetne bakterije.

Ostavljanje hrane van frižidera predugo

Hrana ostavljena na sobnoj temperaturi možda izgleda i miriše normalno, ali to ne znači da je bezbedna. Bakterije koje izazivaju bolesti mogu se brzo umnožiti i dostići opasan broj koji može izazvati trovanje.

Shutterstock

Rešenje: Kuvanu hranu nikada ne ostavljajte na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Ostatke što pre stavite u frižider — hladnoća usporava rast bakterija, kaže Kofman. Ako je kvarljiva hrana stajala više od dva sata, najbolje je baciti je.

Pranje sirove piletine

Mnogi ljudi peru sirovu piletinu kako bi „uklonili“ bakterije, ali to zapravo može učiniti više štete nego koristi. „Iako su to možda radile vaše mama ili baka, pranje piletine može prskanjem raširiti štetne bakterije poput Salmonelle i Campylobacter-a po kuhinji i na drugu hranu,“ kaže Kofman. Jedini efikasan način da se bakterije unište jeste temeljno termičko obrađivanje.

Shutterstock

Rešenje: Preskočite pranje sirove piletine — nije potrebno i može biti rizično. Umesto toga, fokusirajte se na sprečavanje ukrštene kontaminacije u kuhinji: koristite posebnu dasku za sirovu piletinu i redovno perite ruke i kuhinjski pribor.

 

Bonus video: