Drugi pregled studija otkrio je da je ishrana zasnovana na biljci povezana sa boljim dugoročnim zdravljem, posebno gubitkom težine i prevencijom srčanih bolesti.
Medicinski istraživač Jani Su i njegove kolege u bolnici Ćilu na kineskom univerzitetu Šandong otkrili su da konzumacija sirovog povrća može igrati veliku ulogu u ovim ishodima. „Gojaznost i njene povezane komplikacije ne samo da dovode do povećanog morbiditeta i mortaliteta, već i do smanjenog kvaliteta života“, pišu Su i njegov tim u svom radu.
„Dijeta na biljnoj bazi je održiva opcija za ljude koji žele da kontrolišu svoju telesnu težinu i poboljšaju kvalitet svoje ishrane kako bi sprečili i lečili metaboličke bolesti.
Od zdravijeg nivoa holesterola, zdravijeg srca, mozga, creva i imunog sistema do dužeg životnog veka uopšte, studije nastavljaju da pronalaze ove snažne veze između vegetarijanske i veganske ishrane sa smanjenim rizikom od ozbiljnih bolesti. Iako to ne znači da svako treba odmah da izbaci meso iz svoje ishrane, to implicira da smanjenje unosa mesa kada je to moguće može imati snažan pozitivan efekat na zdravlje, piše Science Alert.
Shutterstock
Pretražujući ranu naučnu literaturu, Ksu i njegov tim pronašli su 24 studije koje su istraživale vezu između biljne ishrane i gubitka težine. Objedinjeni podaci iz studija dali su detalje o 2.223 osobe starosti od 18 do 82 godine, pri čemu je trajanje proučavane dijete variralo od dve do 96 nedelja. Pregled studija pokazuje da se pozitivni efekti biljne ishrane vremenom povećavaju, objašnjavaju Su i njegove kolege. Dok su oni na strogo veganskoj ishrani izgubili najviše kilograma, to nije bilo značajno više od učesnika koji su nastavili da konzumiraju mlečne proizvode i jaja.
Međutim, čini se da studije koje su uključivale povećanu konzumaciju sirovog povrća imaju najjače veze sa manjim rizikom od gojaznosti i srčanih bolesti, otkrili su istraživači. Čak i randomizovana kontrolisana ispitivanja poput ovih ne mogu da utvrde da li konzumacija sirovog povrća direktno poboljšava zdravlje, pa su istraživači uključili drugu analizu zasnovanu na Mendelovskoj randomizaciji - procesu koji je bolje prilagođen za utvrđivanje uzroka i posledice zdravstvenih problema.
Pretražujući javnu bazu podataka celih genoma, tim je odabrao genetske varijante koje bi mogle biti statistički povezane sa faktorima kao što su ishrana zasnovana na biljci, potrošnja povrća i štetni zdravstveni ishodi. Iz ovoga, koristeći Mendelovu randomizovanu analizu, utvrđeno je da je veća verovatnoća da jedenje više sirovog povrća odgovorno za gubitak težine nego genetski faktori.
Shutterstock
„Sirovo povrće sadrži fitosterole i nezasićene masti koje smanjuju koncentraciju holesterola u krvi“, objašnjavaju Su i njegov tim u svojoj recenziji. „One takođe sadrže različite supstance (npr. tokoferole, askorbat, karotenoide, saponine i flavonoide) koje mogu da smanje upale i oksidativni stres, čime se smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Povećanje količine sirovog povrća koje jedete može biti dobar način da poboljšate svoje zdravlje, ali je važno zapamtiti da prejedanje ishranom zasnovanom na sirovom bilju takođe može dovesti do zdravstvenih problema. Vegetarijanska ishrana može dovesti do nedostataka hranljivih materija ako nije pravilno planirana.
Na primer, B12 se lakše dobija iz životinjskih proizvoda, a nizak nivo može izazvati čireve u ustima, žuticu, probleme sa vidom, depresiju i druge probleme sa raspoloženjem. Vegetarijanstvo takođe može biti veoma teško za one sa zdravstvenim problemima u ishrani. Iz ovih razloga, istraživači često naglašavaju da je uključivanje više povrća u ishranu, umesto strogo veganske dijete, najvažniji zaključak svih ovih studija.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
