Krene u četrdesetim i pedesetim: Upala koja može biti okidač za Alchajmera, a ljudi to ne znaju

Nova studija povezuje visceralnu ili abdominalnu masnoću u četrdesetim i pedesetim godinama sa kasnijom dijagnozom Alchajmerove bolesti. Naučnici ističu da za ovo nije nikakva nagomilana masnoća. Oni su objasnili da je reč o trbušnoj masnoći nagomilanoj duboko u stomaku, koja okružuje trbušne organe, a poznata je i kao visceralna mast, a treba je razlikovati od potkožnog sala, koja se nalazi neposredno ispod kože.

Istraživači koji su radili na ovoj studiji otkrili su da abdominalna masnoća izaziva upalu koja može da utiče na mozak i da bude preteča ranih stadijuma Alchajmerove bolesti decenijama pre nego što se ona manifestuje.

Povećanjem veličine stomaka, memorijski centri u mozgu postaju manji „Već neko vreme znamo da kako se obim stomaka povećava, centri za pamćenje u mozgu postaju manji“, rekao je dr Ričard Ajzakson, neurolog sa Instituta za neurodegenerativne bolesti Floride koji proučava Alchajmerovu bolest, ali nije bio uključen u studiju.

"Istraživanje pokazuje neuroinflamatorni marker za snimanje mozga koji ranije nisam video. Snimanje mozga sugeriše da abdominalna masnoća ili visceralna masnoća mogu biti povezane sa disfunkcijom mozga kroz inflamatornu kaskadu." 

Određene masti mogu izazvati upalu mozga, što je okidač za Alchajmerovu bolest

Kod onih sa većim odnosom visceralne i potkožne masti, viši nivoi amiloidnog proteina (koji je povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti) takođe su primećeni u delu mozga gde se bolest manifestuje kada se prvi put pojavi.

Čini se da je ova mast izazvala i upalu mozga, što je još jedan okidač za razvoj Alchajmerove bolesti. Sve navedeno je češće primećeno kod muške populacije, a ređe kod žena.

Ispostavilo se da su ova stanja povezana sa promenama u mozgu pacijenata punih 15 godina pre nego što su se pojavili najraniji simptomi Alchajmerove bolesti. Istovremeno, treba napomenuti da se visceralna mast može izgubiti i da dobro reaguje na promene u ishrani, kao i na fizičku aktivnost, rekao je jedan od autora studije, dr Sajrus Raji, vanredni profesor radiologije. na Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington u St. Louis, piše Directo.hr.