Pravi med je proizvod pčela, nastao sakupljanjem cvetnog nektara. U med ne treba dodavati ni najmanju količinu dodataka, niti ga zagrevati na visokim temperaturama. Ipak, sumnje u kvalitet i autentičnost meda prisutne su kod potrošača. Najbolje je da kupujete med od proverenih proizvođača. U zavisnosti od porekla meda, njegova boja, konzistencija i ukus mogu da variraju, pa je poznavanje karakteristika različitih vrsta meda neophodno.
Osobine lažnog meda
Med u koji je dodat šećer neće imati svoj miris, biće bez mirisa ili će mirisati na vosak. Neke vrste meda su prilično svetle, ali nikada ne bi trebalo da bude potpuno bezbojan. S druge strane, tamni med sa ukusom karamele takođe može ukazivati na loš proizvod. Takođe, med ne sme biti potpuno providan, čak ni kada je rastvoren u vodi, a u takvom rastvoru ne sme da se stvara talog.
Kristalizacija nije loša
Manje informisani potrošači često izbegavaju kupovinu kristalizovanog, odnosno ušećerenog meda jer sumnjaju u njegov kvalitet, ali istina je da se svaki med vremenom ušećeri. Med se najvećim delom (oko 75 odsto) sastoji od mešavine dva prosta šećera, fruktoze i glukoze, a prirodno svojstvo glukoze u zasićenim rastvorima je kristalizacija. Neke vrste meda kristališu veoma brzo (bagremov i livadski med), a neke sporije, ali je važno zapamtiti da kristalizacija ne utiče na njihov kvalitet. Lažni med ostaje tečan bez obzira koliko i gde stoji. Kristalizaciji pogoduje i skladištenje na nižim temperaturama i mešanje meda.
