Stomačni virus uveliko hara Srbijom, najviše pogađa decu i bebe, ali ni stariji nisu imuni što je posvedočio Borko (47) iz Niša koji se požalio da je za 12 sati izgubio 4 kilograma zbog povraćanja i dijareje!
- Ja ovo nisam doživeo nikad. Kap vode čim popijem - odmah povraćanje. Dehidriran sam, glavu ne mogu da držim na ramenima, užas. Povraćao sam 20 puta za 12 sati. Ne znam kakav je ovo virus - žali se Borko.
Ističe da nije "nežnog" zdravlja te da mu nije jasno kako ga je ovaj stomačni virus tako "urnisao" i da ne može ni da zamisli kako je starijim ljudima koje pogodi ova pošast.
- Sve je počelo kao blaga mučnina, onda ide dijareja, pa kreće povraćanje. Povraćanje se ne zaustavlja ni kada nemaš više šta da povraćaš. Vodu ako piješ, provocira novo povraćanje a ako ne, rizikuješ dehidrataciju. Ja sam napravio fiziološki rastvor od sode bikarbone, soli i šećera u litar vode jer su počeli grčevi, ali džaba, sve što uneseš povratiš, uključujući i lekove. Povraćanje je konačno stalo posle 12 sati i kada sam se izmerio shvatio sam da sam za to vreme izgubio 4 kilograma - priča zapanjeni Borko.
Stomačni virusi ipak najviše pogađaju decu, ali možda je i nešto drugo
Kako objašnjava pedijatar dr Saša Milićević, stomačni virus u ovo doba pravi velike probleme, pogotovo kod dece, ali i hroničnih bolesnika.
- Vreme je toplo, što dodatno utiče na pacijente da više dehidriraju. Naročito su ugrožene bebe jer 70 odsto organizma bebe čini voda, a čim gube vodu može nastati problem. Antibiotici tu ne pomažu, ali mora da se vodi računa da se taj stomačni virus ne pomeša sa stafilokokom, salmonelom, šigelom, kampilobakterijom. Njihova simptomatologija podseća na stomačni virus, ali treba da se uradi koprokultura kako bi se tačno utvrdilo o čemu se radi da bi se dobila adekvatna terapija - objašnjava dr Milićević.
Antibiotici ne pomažu kod virusnih infekcija, pa mnogi greškom i "za svaki slučaj" na svoju ruku uzmu antibiotike.
- Deca se, recimo, otruju hranom, sladoledom, nekim mesom koje je duže stajalo i onda dobiju simptome stomačnog virusa, a ne mora da znači da je to tako. Najvažnija razlika je da kod virusa češće bude temperatura, a kad su u pitanju bakterije retko kada, ali dešava se. Kod virusa se javljaju bolovi u rukama i nogama, javlja se malaksalost, nekada i konjuktivitis, nekada i simptomi slični gripu - dodaje sagovornik.
Kako ističe pedijatar, primećeno je da kada neko ima salmonelu i to duže traje, onda se pojavljuje kliconoštvo.
- Vrlo je važno da se ne jede jelo koje je podgrejano, jer ono ne sme dugo da stoji. Sada treba izbegavati i mešano meso, jer nekada se može desiti da se pojavi neka bakterija. Osobe koje se bave pripremanjem hrane ne smeju da imaju nikakve infekcije na rukama. Može da se prenese sa dece na roditelje, na braću, sestre, a naročito u vrtiću. Dodiruju igračke i često se desi da se to prenese prljavim rukama, kapljičnim putem, ali preko kontaminiranih igračaka - kaže za dr Milićević.
Sigurni znaci da je reč o stomačnim virusima su mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku i povišena telesna temperatura.
- Ako se pojavi krv u stolici ili prilikom povraćanja, masne stolice neprijatnog mirisa, morate se obratiti lekaru, kao i ako simptomi ne prolaze nakon par dana ili se čak pogoršavaju - piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Simptomi su najizraženiji prvih nekoliko dana, posle čega bi trebalo da počnu da se smiruju. Međutim, može se desiti da traju do deset dana. Najrizičnije grupe su mala deca, starije i iscrpljene osobe, osobe sa oslabljenim imunitetom i oni koji provode dosta vremena u velikim kolektivima, piše Blic.
Specifična terapija za stomačni virus ne postoji. Daje se simptomatska terapija koja može da ublaži tegobe i ubrza vreme ozdravljenja. Zato se preporučuje odmor, lekovi za spuštanje temperature, voda, supe i čajevi da bi se sprečila dehidratacija, prilagođena ishrana (pirinač, kuvani krompir, tost, banane), kao i probiotici.
Namirnice koje treba izbegavati
Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navedeno je da kod stomačnog virusa treba izbegavati masnu, prženu, slanu i začinjenu hranu, mleko i mlečne proizvode.
Preventivne mere su jačanje imuniteta, unošenje dovoljno vitamina i minerala, sprovođenje higijenskih mera, češće pranje ruku i dezinfekcija predmeta i površina koje svakodnevno koristimo.
- Probiotici se u sezoni stomačnih virusa mogu uzimati i preventivno jer oni pomažu u održavanju dobrog zdravstvenog stanja, poboljšavaju imunološke funkcije održavajući norma - savetuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
