Svi smo navikli i dobro upamtili da su žitarice, voće, povrće, orašasti plodovi i slične zdrave namirnice ključne za zdravlje našeg organizam. Ali šta je sa onim koje su se dugi niz godina zadržale u našoj tradiciji i kulturi, poput slanine, svinjske masti ili luka? Koje blagodeti one imaju po naše zdravlje?
Svinjska mast
Nutricionistkinja Andrea Bilandžija za Večernji list otkriva da iako se dugi niz godina svinjska mast smatrala lošom namirnicom, ona ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Koliko to umereno zapravo predstavlja u količinima?
"Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, a osim toga, kao i sva ostala ulja i masnoće, sadrži i dosta kalorija, zbog čega bi trebalo da budemo oprezni s korišćenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebalo da prelazi maksimalnih 30 odsto", otkriva nutricionistkinja. Iako svinjska mast sadrži holesterol, on se ipak u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Slanina
Masti u slanini su oko 50 odsto mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40 odsto zasićena i 10 odsto višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Osim proteina, u slanini možemo naći na vitamine B kompleksa, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Poseban oprez savetuje se ljudima koji imaju povišeni krvni pritisak, jer slanina sadrži visoki količinu soli.
Luk
Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali i veliku dozu vitamina, minerala i vlakana, kao i visok sadržaj vitamina C koji deluje kao snažan antioksidans u telu. Takođe sadrži i snažna protivupalna svojstva koja mogu da pomognu u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštite od krvnih ugrušaka. Luk smanjuje i nivo holesterola.
I za kraj, luk je takođe bogat vitaminima B kompleksa, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu. Zato, osim neprijatnog mirisa posle njegovog jela, ne postoji ni jedan drugi razlog da ga ne jedete.
