Kada je koža izložena direktnim udarima štetnih sunčevih zrakova, dolazi do pojave crvenila i osipa, koji su najčešće praćeni jakim svrabom.
Najpodložnija kategorija ljudi su sredovečne žene, i to gotovo 10 puta više od muškaraca. Razlog za ovakvu situaciju još uvek nije tačno utvrđen. Međutim, zna se da pojava ove alergije jednom, znači da će se ona pojavljivati i kasnije.
Pored sredovečnih žena, ova pojava češće pogađa ljude svetlijeg tena i svetlijih očiju. Takođe, ugroženiji su ljudi sa autoimunim bolestima i oni koji imaju problemi sa bubrezima. U opasnosti su i oni koji uzimaju antibiotike ili analgetike.
Alergija na sunce se javlja u velikom broju slučajeva onda kada koža postane osetljivija na sunčevo zračenje. Pomenuta terapija lekovima, kao i genetski faktor, česti su preduslovi za ovaj problem.
Simptomi
Prvi simptomi mogu da se pojave već nekoliko sati nakon izlaganja kože suncu. Najčešće se javljaju na vratu, grudima, rukama i nogama. Uz to, može da se javi i mučnina, zatim drhtavica i glavobolja. Jedan od znakova alergije na sunce mogu da budu i vodeni plikovi koji mogu da se prošire i na one delove kože koji nisu bili direktno izloženi sunčevim zracima.
Plikovi na koži mogu da budu i reakcija na morsku so.
Zaštita
Svako izlaganje jakom suncu može da izazove alergijsku reakciju, kod osoba koje za to imaju predispozicije. Zbog toga je strogo preporučljivo da ne izlazite napolje ako je sunce prejako. Bez naočara za sunce, šešira i kreme sa zaštitnim faktorom ne izlazite iz kuće. Pre nanošenja kreme, preporučljivo je da se istuširate.
Lečenje
Ukoliko je alergija izrazito jaka, preporučuje se da koristite preparate za zaštitu od usunca koji su namenjeni deci. Preporučuje se i da mažete preparate koji umiruju upalne procese na koži. Svrab možete da umanjite tuširanjem hladnom vodom. Ukoliko je u pitanju blaga alergija, preporučuje se da nekoliko dana izbegavate sunčanje.
Naravno, sve dalje, ozbiljnije mere, treba da preduzmete u dogovoru sa dermatologom.
