Čim zahladi, zatvaramo prozore, grejanje radi gotovo ceo dan, veš sušimo unutra, a vazduh u stanu postaje potpuno drugačiji nego tokom leta.

Problem je što se tada u zatvorenom prostoru lakše zadržavaju vlaga, prašina, dim i različiti mirisi. Kod zdravih ljudi to može da izazove iritaciju, dok osobama sa astmom, alergijama i drugim plućnim bolestima simptomi mogu da se pogoršaju.

CDC među poznatim okidačima napada astme navodi grinje, buđ, zagađen vazduh i određene hemikalije i mirise.

Sušite veš u stanu, a prozori su stalno zatvoreni

Zimi često nemamo drugi izbor nego da mokar veš unesemo u kuću. Sam veš nije problem, ali voda koja iz njega isparava povećava vlažnost vazduha.

Ako se to ponavlja svakog dana u prostoriji koja se slabo provetrava, kondenzacija se može pojaviti na prozorima i hladnim zidovima, a dugotrajna vlaga pogoduje stvaranju buđi.

Buđ kod ljudi sa astmom može da izazove ili pogorša simptome, dok CDC savetuje da se vlažnost u domu drži ispod 50 odsto.

Zato veš nemojte naguravati na radijator i zatvoriti sve prozore. Ako ga već sušite unutra, prostoriju redovno kratko provetrite, a ako imate veliki problem sa vlagom, može pomoći i odvlaživač.

Mirišljave sveće možda prijaju nosu, ali ne i svima

Sveće, osveživači vazduha i tamjan mnogima su nezaobilazni tokom hladnih dana, ali kod osetljivih osoba mirisi i čestice koje nastaju sagorevanjem mogu da izazovu kašalj, šištanje u grudima ili osećaj nedostatka vazduha.

Američko udruženje za pluća posebno upozorava da osobe sa astmom, alergijama i HOBP mogu jače reagovati na mirisne proizvode i savetuje smanjivanje njihove upotrebe i dobro provetravanje prostorije.

To ne znači da će jedna upaljena sveća zdravoj osobi izazvati astmu, već da svakodnevno paljenje u maloj, neprovetrenoj prostoriji nije najbolji izbor za kvalitet vazduha.

Dim iz peći i kamina nije bezazlen

Pucketanje drveta u kaminu zvuči kao idealna zimska atmosfera, ali dim sadrži veoma sitne čestice PM2.5 koje mogu duboko da prodru u respiratorni sistem.

EPA navodi da dim od drveta može da iritira disajne puteve, izazove kašalj i pogorša ili pokrene napad astme kod osetljivih osoba.

Zato je važno da peći i dimnjaci budu ispravni, da se koristi suvo drvo i da dim ne ulazi u prostoriju.

Prašinu nemojte samo raznositi po sobi

Zimi više vremena provodimo unutra, a prašina i grinje mogu da predstavljaju ozbiljan problem ljudima sa alergijskom astmom.

Umesto suvog brisanja kojim se prašina samo podigne u vazduh, praktičnije je koristiti blago vlažnu krpu. Posteljinu treba redovno prati, a CDC savetuje i održavanje relativne vlažnosti između 30 i 50 odsto kako bi se smanjio broj grinja.

Najvažnije je da se ne uplašite svakog mirisa ili zrnca prašine u kući. Astma ne nastaje zato što ste jednom osušili veš na radijatoru ili zapalili sveću.

Ali ako tokom zime često kašljete, osećate stezanje u grudima ili šištanje pri disanju, posebno ako već imate astmu ili alergiju, vredi pogledati i kakav je vazduh u prostoriji u kojoj provodite najveći deo dana.