Podmažite moždane vijuge: Navike naših starijih održavaju oštar um, plus su i zabavne

Opuštanje uz šoljicu čaja i ukrštene reči ili slaganje složene slagalice tokom mirne večeri predstavlja zadovoljavajući način za uživanje u slobodnom vremenu — ali i dobar način da pokrenete svoj mozak. Održavanje uma aktivnim je izuzetno važno kao deo opšteg blagostanja posebno kako starimo.

Ali da li su neke slagalice bolje od drugih za zdravo starenje? Odgovor zavisi od veština koje želite da aktivirate ili na kojima želite da radite.

Naučnik koji se bavi istraživanjem dugovečnosti i neuropsiholog su objasnili šta se dešava u mozgu kada rešavamo slagalicu i na šta treba obratiti pažnju prilikom izbora.

Ukrštene reči

Svi smo dobro upoznati sa ukrštenim rečima: mreža praznih polja koja čekaju da budu popunjena ukrštenim rečima uz pomoć (ponekad) korisnih tragova. Ali prava privlačnost leži u veštinama koje one aktiviraju, objašnjava dr Danijel Fenton, neuropsiholog.

„Ukrštene reči i jezičke igre uključuju pronalaženje reči, semantičku memoriju i verbalnu fluentnost”, dodaje Fenton. Ove veštine vam pomažu da se prisetite informacija, povežete reči sa njihovim značenjem i pronađete pravu reč koja odgovara opisu.

Ukrštene reči se takođe oslanjaju na vokabular i opšte znanje, što, kako Fenton navodi, obično ostaje relativno stabilno kako starimo (posebno ako već volite rešavanje ukrštenica).

„To su uglavnom jače strane kod starijih osoba, tako da se ove slagalice oslanjaju na dobro očuvane veštine”, dodaje Fenton.

Istraživanja takođe nude ohrabrujuće dokaze. Kliničko ispitivanje iz 2022. godine uporedilo je ukrštene reči sa kompjuterizovanim kognitivnim igrama kod 107 odraslih osoba (sa blagim kognitivnim oštećenjem). Nakon 78 nedelja, učesnici kojima su bile dodeljene ukrštene reči ostvarili su bolje rezultate na primarnom merenju kognitivnih promena u okviru studije. Ova studija ne znači da ukrštene reči sprečavaju demenciju; one jednostavne mogu biti koristan alat za smisleno angažovanje mozga kako starite, objašnjava dr Džordan Vajs, docent na Odeljenju za preciznu medicinu i Institutu za optimalno starenje na Medicinskom fakultetu Grossman pri Univerzitetu u Njujorku.

Sudoku

Sudoku uključuje brojeve, ali ne zahteva nikakvu matematiku. Umesto toga, igrači moraju da popune mrežu brojevima od jedan do devet, pri čemu se nijedan broj ne sme pojaviti više od jednog puta u bilo kom redu, koloni ili kvadratu. Fenton objašnjava da ove slagalice koriste vašu „radnu memoriju, veštine logičkog zaključivanja i održanu pažnju”. Ove veštine vam pomažu da zadržite informacije u umu dok završavate zadatak i da ostanete fokusirani.

Sudoku i kognitivne veštine su takođe proučavani zajedno. Članak objavljen u časopisu „Activities, Adaptation & Aging” ispitivao je da li je redovno rešavanje sudoku slagalica povezano sa promenama u radnoj memoriji. Istraživači su primetili poboljšanja u zadatku zamene digitalnih simbola i u učinku memorije slova. Međutim, studija je bila mala i nije imala kontrolnu grupu, tako da se ne može sa sigurnošću reći da ova vrsta slagalice sprečava kognitivni pad kako starimo. Nalazi nude preliminarne dokaze o vezi između sudokua i performansi radne memorije.

Logičke zagonetke

Dobra logička zagonetka retko vas navodi na to da se zadovoljite prvim odgovorom koji vam padne na pamet. Umesto toga, morate da odvagate tragove, isključite mogućnosti i ponekad preispitate svoj pristup kada ne daje rezultate.

„Logičke zagonetke uključuju rasuđivanje, testiranje hipoteza i mentalnu fleksibilnost”, objašnjava Fenton. „One su najbliže izvršnim veštinama na koje starenje najviše utiče.”

Ali ne bi trebalo da se zadovoljite samo lako rešivim zagonetkama (logičkim ili nekim drugim), dodaje Fenton.

„Ciljajte na zonu ’produktivnog mučenja’”, kaže Fenton. „Rešavanje bi trebalo da zahteva pravu koncentraciju i da vam omogući da ga završite, ili skoro završite, u većini slučajeva. Ako rešavate na autopilotu, to je previše lako: prijatno je, ali vas više ne podstiče na napredak. Ako se redovno osećate frustrirano i odustajete, to je previše teško.” U suštini, izaberite umeren put: pronađite nešto izazovno, ali ne i previše teško.

Slagalice

Za razliku od slagalica sa brojevima, klasične pazle se oslanjaju na vizuelne tragove kako bi se sastavila šira slika. Pronalaženje pravog dela znači obraćanje pažnje na oblike, boje i šare, dok istovremeno zamišljate kako bi pojedinačni delovi mogli da se uklope u završnu sliku. Vajs se slaže sa tim, navodeći da se prepoznavanje šablona, mentalna rotacija, kao i vizuelne i prostorne veštine testiraju prilikom rešavanja slagalica.

Da li bi ta praksa s vremenom mogla da se pretvori u očigledne kognitivne koristi? Konačni sud još uvek nije donet. Studija iz 2018. godine pokazala je da su veštine rešavanja slagalica povezane sa boljim učinkom u nekoliko kognitivnih mera (posebno u vizuelno-prostornoj kogniciji). Međutim, studija je otkrila da mesec dana rešavanja slagalica nije značajno poboljšalo opštu kogniciju u poređenju sa kontrolnom grupom. Ovi nalazi sugerišu da dugotrajno rešavanje slagalica može imati kognitivne koristi, ali ne dokazuju da ono sprečava kognitivni pad.

Bonus video: