Merenje saturacije je stručan medicinski pojam sa kojim smo skoro svakodnevno počeli da se susrećemo tokom pandemije covid 19.
Saturacija ili zasićenost krvi kiseonikom predstavlja procenat kiseonika koji se vezuje za hemoglobin.
Smatra se da saturacija kod zdravih osoba iznosi oko 97 ili 98 odsto. Većina ljudi danas je u nedoumici da li im je nivo zasićenosti kiseonika dobar ili je ipak pokazatelj nekog upalnog procesa. A da li je svaki pad saturacije obavezna najava pneumonije, odnosno upale pluća?
Normalne vrednosti iznad 95 odsto
– Saturacija ili zasićenje kiseonikom pokazuje koliki je procentualni deo ovog gasa u telesnim tečnostima, obično u krvi. U medicini se termin zasićenost, odnosno, saturacija kiseonikom obično koristi za označavanje nivoa oksigenacije u krvi. Saturacija kiseonika u krvi, posebno zasićenje arterijske krvi kiseonikom je važan parametar za procenu respiratorne funkcije – navodi u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Marina Petrović, pulmolog u Kliničkom centru Kragujevac.
Profesorka Petrović naglašava da su normalne vrednosti saturacije iznad 95 odsto. U mnogim slučajevima, u zavisnosti od kliničke slike, starosti i opšteg stanja pacijenta, određivanje zasićenja kiseonikom omogućava donošenje zaklјučka o funkciji i aktivnostima pluća.
Kod anemičnih osoba kiseonik u krvi je nizak
– Pri niskim parcijalnim pritiscima kiseonika, većina hemoglobina u krvi se deoksigeniše. Od oko 90 odsto (vrednost varira u zavisnosti od kliničkog konteksta) zasićenost kiseonikom raste prema krivoj disocijacije kiseonik-hemoglobin i približava se 100 odsto, pri parcijalnim pritiscima kiseonika većim od 11 kPa. Promene koncentracije hemoglobina u krvi takođe značajno utiču na količinu kiseonika koja se prenosi putem krvi. Kada je pacijent anemičan, sadržaj kiseonika u krvi se smanjuje, a sa policitemijom se on povećava. U oba slučaja SaO2 može biti 97 do 100 odsto, ali u tim uslovima postoji razlika u količini kiseonika koju prenosi hemoglobin – objašnjava dr Petrović.
Šta sve izaziva hipoksemiju – nizak nivo kiseonika u krvi
Prema rečima dr Marine Petrović, stepen oksigenacije se može pratiti na dva načina – pomoću pulsnog oksimetra, odnosno merenjem zasićenosti hemoglobina kiseonikom i merenjem parcijalnog pritiska kiseonika pomoću analizatora gasa, što je najbolјi i najpouzdaniji način za procenu oksigenacije. Naša sagovornica ističe da nije svako snižavanje saturacije znak upalnog procesa, odnosno upale pluća.
– Hipoksemiju ili nizak nivo kiseonika u krvi, mogu da izazovu slab kvalitet vazduha u prostoriji, nesposobnost pluća da udahnu vazduh i pošalju kiseonik u druge organe, kao i nesposobnost krvotoka da uđe u pluća, preuzme kiseonik i prenese ga u ostale delove tela. Različite situacije, bolesti i stanja mogu da izazovu astma, srčana oboljenja, boravak na visokoj nadmorskoj visini, anemija, hronična obstruktivna bolest pluća,upala pluća, akutni respiratorni distres sindrom (ARDS), tromb u plućnoj arteriji, plućna fibroza, ožiljci, oštećenja na plućima, voda u plućima, apneja (prekid disanja u snu), neki lekovi, uključujući i narkotike i neke analgetike – navodi za eKlinika portal dr Marina Petrović.
Bitnija je promena saturacije od njene vrednosti
Kada je reč o nivou kiseonika tu je manje bitna sama vrednost saturacije, već je bitnija njena dinamika ili promena saturacije tokom vremena.
– Mnogi ljudi koji imaju hronične plućne ili srčane bolesti, imaju hroničnu respiratornu insuficijenciju, odnosno stalno imaju saturaciju oko 90 odsto. Međutim, oni i pored teških hroničnih bolesti lakše tolerišu tih 90 odsto od hronično potpuno zdrave osobe kojoj, zbog neke akutne bolesti, saturacija sa normalnih vrednosti padne na 90 odsto. Dakle, mnogo je važnija dinamika, odnosno promene saturacije tokom vremena. Kada nekome ko započne lečenje sa saturacijom 96 do 97 odsto, ona tokom lečenja padne na 93 do 94 odsto, iako ta vrednost ni približno neće ugroziti pacijenta, to je ipak znak pogoršanja bolesti. U takvim slučajevima moramo pretpostaviti da će ona nastaviti da pada i da će doći do one vrednosti koja će zahtevati nadoknadu kiseonika. Zato je, veoma važno reagovati na vreme – naglašava dr Petrović.
Klinički znakovi na koje treba hitno reagovati
Ukoliko se neko leči u kućnim uslovima, na prve znakove pogoršanja situacije, dr Petrović poručuje da treba odmah da pozove lekara.
– Ako se neko leči u kućnim uslovima, na prve znake pogoršanja, bilo da je to pad saturacije, koji se nikako ne vraća na početne vrednosti, bilo da su u pitanju klinički znaci pogoršanja kao što su glavobolja, bledo-plava prebojenost kože i sluzokoža, pre svega prstiju i usana, ubrzano disanje, ubrzani rad srca, pad arterijskog pritiska, anksioznost, uznemirenost, konfuzija i gubitak snage pri najmanjem naporu, trebalo bi da se javi lekaru zbog kiseonične terapije. Izmerena saturacija kiseonika ispod 90 odsto je znak da u plućima nema adekvatne razmene gasova i da je neophodno u terapiju ukuljučiti i kiseoničnu terapiju, bez obzira na uzrok – savetuje čitaoce eKlinika portala dr Marina Petrović.
Simptomi hipoksemije
Kada je reč o simptomima smanjenja oksigenacije dr Petrović kaže da je hipoksemija stanje smanjene oksigenacije arterijske krvi nastalo kao posledica nedostatka kiseonika u udahnutom vazduhu, zatim respiracijskih bolesti pluća i kardio-bolesti. Dejstvo hipoksemije na organizam zavisi od brzine njenog nastanka, težine i dužine trajanja, i karakteriše se sledećim znacima i simptomima:
Glavobolјa, mučnina i povraćanje: Teška i veoma uporna glavobolјa u vidu šlema, praćena osećajem pune ili prazne glave, često praćena mučninom i povraćanjem, predstavlјa prvi i veoma pouzdan znak naglog pogoršanja. Glavobolјe mogu biti praćene pogoršanjem oštrine vida, akomodacije i suženjem vidnog polјa.
Promene u funkciji nervnog sisitema: Inverzija sna i somnolencija (pospanost), naročito posle obroka, simptomi su koji ukazuju na pogoršanje stanja. U vezi sa ovim zapaža se promena karaktera. Najpre razdražljivost, zatim euforija, samozadovolјstvo, samohvalisavost, vulgarnost, grubost i naposletku agresivnost.
Pogoršanje stanja prate psihički poremećaji
Pogoršanje stanja prate teži psihički poremećaji kao što su konfuznost, dezorjentisanost u vremenu i prema ličnostima, do akustičnih halucinacija i psihoze.
– To su znaci koji prethode komi. Od neuroloških znakova u početku postoji disgrafija (drhtanje, ispuštanje ili ponavlјanje slova i reči), kasnije nastaje flapping tremor pojedinih grupa mišića, naročito u predelu lica, kasnije celog tela, a mogu se javiti i pravi epi-napadi. Javlja se ubrzani rad srca, kao i arterijska hipertenzija. Koža postaje modra, topla i vlažna. Lice je podbulo, oči sjajne, ogled blještav a očne jabučice su isturene – objašnjava pulmolog dr Petrović.
Indikacije za menahiničku ventilaciju
Glavna indikacija za mehaničku ventilaciju je respiratorna insuficijencija, ali postoje i druge indikacije o kojima naša sagovornica kaže:
– Postoje i druge kliničke indikacije koje uključuju produženi postoperativni oporavak, izmenjeno stanje svesti, nemogućnost protekcije disajnog puta ili stanja teške iscrpljenosti kada je očigledno da klinička slika ide u pravcu respiratorne insuficijencije. Cilj suportivne terapije u ovim stanjima je poboljšanje gasne razmene, smanjenje respiratornog rada i prevencija daljeg iscrpljivanja pacijenta, ali i da se izbegnu komplikacije dok se održavaju optimalni uslovi za oporavak.
Kriterijumi bazirani na subjektivnoj proceni stanja pacijenta
Profesorka Marina Petrović naglašava da, iako su preovlađujći kriterijumi za intubaciju i ventilaciju pacijenta sa respiratornom slabošću opšte prihvaćeni, oni su ipak veoma intuitativni i bazirani na subjektivnoj proceni pacijentovog stanja.
– Objektivni kriterijumi, koji se sada koriste su forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) manji od 10 ml/kg i forsirani vitalni kapacitet (FVC) manji od 15 ml/kg, pri čemu oba ukazuju na slab ventilatorni kapacitet. Slično tome, respiratorna frekvenca veća od 35/min podrazumeva neprihvatljiv rad pri disanju i znatan stepen respiratorne slabosti, i prepoznat je kao jedan od kriterijuma za intubaciju i ventilaciju. PaCO2 iznad 55 mmHg, naročito ako je u porastu i prisutna je acidemija, ukazivaće na nastanak respiratorne mišićne slabosti. Osim kod pacijenata koji normalno imaju povišene vrednosti PaCO2, vrednosti od 55 mmHg ili više ukazivaće na tešku respiratornu mišićnu disfunkciju – ističe dr Petrović.
Pulsni oksimetar sve češći deo kućne apoteke
Mnoge osobe nivo saturacije mere pulsnim oksimetrom, a po savetu dr Petrović evo na šta bi trebalo tada da obrate pažnju.
– Pulsni oksimetar je uređaj koji omogućava proveru zasićenja arterijske krvi kiseonikom, kao i rad srca, odnosno puls. Merenje pulsnim oksimetrom je bezbolno i neinvazivno, pogodno za svaki tip pacijenta, od dece do pacijenata u starijoj životnoj dobi. Zahvaljujući njegovom jednostavnom upotrebom, pulsni oksimetar možete koristiti za privatnu upotrebu, kod kuće, kao i u medicinskom sektoru kao što su bolnice, i medicinske ustanove. Oksimetar se može koristiti u različitim situacijama kao što je, pre svega, brza provera respiratornih disfunkcija – objasnila nam je profesor dr Marina Petrović.
