Kako se ispostavilo, kod ovih osoba je dvostruko veća verovatnoća da će imati napad gihta 60 dana pre nego što će doživeti infakt ili šlog. Takođe, uočeno je i da je verovatnoća od pojave napada ovog stanja izazvanog povišenom mokraćnom kiselinom u zglobovima, za jedan i po put veća u periodu od 61 do 120 dana pre moždanog ili srčanog udara.
Giht je uobičajen oblik artritisa koji je uzrokovan visokim nivoima mokraćne kiseline, hemikalije proizvedene razgradnjom tkiva u telu i prisutne u određenoj hrani i pićima. Akutni giht, ili napad gihta, dešava se kada nešto (kao što je konzumiranje alkohola čitave večeri) uzrokuje da nivo mokraćne kiseline skoči ili pogura kristale koji su nastali u zglobu, izazivajući napad. Nastala upala i bol obično napadaju noću i intenziviraju se u narednih 8 do 12 sati.
"Nalazi sugerišu da su napadi gihta povezani sa prolaznim povećanjem kardiovaskularnih tegoba nakon napada", rekao je glavni autor studije, profesor Abhišek sa Medicinskog fakulteta u Notingemu.
Pri visokim nivoima, mokraćna kiselina se taloži u zglobovima i oko njih stvara neku vrstu igličastih kristala. Kada se "otkinu" od naslaga, ovi kristali izazivaju tešku upalu koja se manifestuje kao bol u zglobovima, otok, crvenilo i osetljivost koja često traje 1-2 nedelje. Ove epizode, koje se nazivaju napadi gihta, često se ponavljaju. Upala je takođe faktor rizika za srčani i moždani udar.
U studiji, objavljenoj u časopisu JAMA, tim je koristio podatke od 62.574 pacijenata sa gihtom lečenih u Nacionalnoj zdravstvenoj službi u Velikoj Britaniji. Od svih njih, 10.475 je doživelo srčani ili moždani udar nakon dijagnoze gihta, dok drugi sličnih godina, pola i približmo istog vremena boovanja od gihta, nisu doživeli takva opasna stanja.
Pacijenti sa gihtom koji su umrli od srčanog ili moždanog udara imali su preko četiri puta veće šanse da dožive napad ove bolesti povezane sa zglobovima u prethodnih 0-60 dana i preko dva puta veće šanse za pojavu gihta u prethodnih 61-120 dana.
"Osobe koje imaju ponavljajuće napade gihta trebalo bi da se duže vreme leče medikamentima i tretmanima za snižavanje urične kiseline (urat). Ovo je pouzdan način da se uklone naslaga kristala urata i otkloni rizik od pojave gihta. Takođe, preporuka je i da ovi pacijenti uzimaju lekove protiv zapaljenja prvih nekoliko meseci, jer tretmani za snižavanje urata mogu kratkoročno da izazovu napade gihta", rekao je Abhišek.
"Osobe koje boluju od gihta trebalo bi da usvoje zdrav način života i da regulišu visok krvni pritisak, holesterol, gojaznost i dijabetes kako bi se rizik od srčanog i moždanog udara sveo na minimum", objasnio je doktor.
BONUS VIDEO
povezane vesti
