Jela je i hleb i kolače, a prepolovila se! Žena ispričala kako je smršala 68 kg bez odricanja, jedno je najvažnije

Nije lako skinuti višak kilograma, a još je teže da se postignuta

. Međutim, za to nisu potrebna velika odricanja. Važno je shvatiti jednu stvar. Ovo kaže Megan Hofman koja je učestvovala u američkom rijaliti programu za mršavljenje "The Biggest Looser" 2019. godine. Posle toga je skinula više od 68 kg i sada održava težinu bez odricanja od , a ne preteruje ni u vežbanu.

Redovno vozi stacionarni bicikl

Megan ima 39 godina i kaže da održava postignutu željenu težinu zahvaljujući jednoj stvari koja je možda i najvažnija – naučila je da ne koristi hranu kao način za suočavanje s problemima i negativnim emocijama.

, radi treninge snage, često hoda i isprobava nove stvari u treninzima kako bi vežbanje bilo zabavno.

- Pravi izazov nije smršati, nego dugoročno održati postignutu težinu. Faza održavanja težine apsolutno je najteža. Više nema nikakvog strogog režima vežbanja ili dijete - rekla je Megan.

Ona je tokom karantina zbog pandemije kovida vozila sobni bicikl (spin bicikl) satima i tako je izgubila gotovo 30 kilograma. Potom je postala instruktorka takvog treninga, piše Business Insider.

- Zdrav odnos vežbanja podrazumeva slušanje svog tela, isprobavanje novih stvari i pronalaženje načina da se krećete, bilo da se radi o treningu u fitnes centru ili samo o tome da uvedete više hodanja u dnevnu rutinu. Probajte, čak i ako mislite da vam se neće svideti. Nikad ne znate šta će vam se na kraju dopasti – kaže Megan. 

 

 

Jede hleb i kolače, ali ne traži utehu u njima

Njen pristup hrani se temelji na umerenosti, jede hleb, kolače i druge slatkiše i slaniše koje voli, integralne proizvode, prerađenu hranu izbegava i svakodnevno pazi da unese dovoljno proteina.

- Sada jedem da bih

, a ne da bih hranila svoje emocije. Stvar je u doslednosti, inače nijedna hrana nije loša – kazala je, dodavši da joj je u rešavanju emocija povezanih sa hranom najviše pomogao terapeut u rijalitiju „The Biggest Loser“ koji joj je pomogao da to shvati.

Kaže da su razgovori s terapeutom pomogli da otkrije kako je koristila hranu kao način suočavanja s emocijama, a da toga nije bila svesna – bilo da se radilo o grickanju dok je tužna ili o jelu za proslavu srećnih situacija.