KOLIKI VAM JE PULS? Ako pređe OVAJ broj otkucaja vreme je da se zabrinete!

NajŽena Vesti 29.03.2023 08:34 0

Ako želite da proverite da li vam srce radi kako treba, prva stvar koju treba da uradite je da izmerite puls

KOLIKI VAM JE PULS? Ako pređe OVAJ broj otkucaja vreme je da se zabrinete!

Šta je normalan broj otkucaja srca ? Iako starost i nivo aktivnosti, poput trčanja, vešbanja i brzog hodanja mogu uticati na vaš puls, ipak postoji nekoliko „normalnih“ parametara.

Pre nego što se zabrinete zapamtite da je neophodno otkucaje očitavati u mirovanju, kada vaše srce pumpa minimalnu količinu krvi koja je potrebna vašem telu. Otkucaji srca u mirovanju mogu varirati od pojedinca do pojedinca. Pored toga, faktori kao što su starost, nivo aktivnosti i određeni lekovi takođe mogu uticati na vaš otkucaj srca.

Kada možemo da kažemo da je puls normalan?

Normalni opseg je između 60 i 100 otkucaja u minuti. Ako je vaš broj otkucaja srca u mirovanju iznad 100, to se zove tahikardija; ispod 60, i to se zove bradikardija. Stručnjaci sve češće navode idealan broj otkucaja srca u mirovanju između 60 i 80 otkucaja u minuti.

Sportisti mogu otkriti da su im otkucaji srca niži, ponekad čak i do 40 otkucaja u minuti. Pored toga, ljudi koji uzimaju određene lekove, kao što su beta-blokatori, takođe mogu imati niži broj otkucaja srca u mirovanju.

Ove vrednosti ne treba da uzimate kao pravilo kad je reč o bebama. Novorođenčad do trećeg meseca mogu imati puls 160 dok spavaju, ali 200 dok su budne.

Faktori koji mogu da utiču na puls u stanju mirovanja

Temperatura. Vaš otkucaj srca može se malo povećati kada ste izloženi visokim temperaturama. Neželjeni efekti lekova.
Lekovi, kao što su beta-blokatori, mogu smanjiti broj otkucaja srca u mirovanju. Emocije. Ako ste uznemireni ili uzbuđeni, vaš otkucaj srca može da se poveća.
Težina. Ljudi sa gojaznošću mogu imati veći broj otkucaja srca u mirovanju. To je zato što srce mora više da radi da bi telo snabdevalo krvlju.
Anemija. Kod anemije, nizak nivo crvenih krvnih zrnaca može dovesti do bržeg kucanja srca kako bi vaše telo snabdevalo krvlju bogatom kiseonikom.
Endokrine ili hormonske abnormalnosti. Abnormalni nivoi nekih hormona mogu uticati na rad srca. Na primer, previše hormona štitne žlezde (hipertireoza) može povećati broj otkucaja srca, dok premalo hormona štitne žlezde (hipotireoza) može smanjiti broj otkucaja srca.
Sindrom posturalne tahikardije (PoTS). Ovaj sindrom dovodi do abnormalnog povećanja otkucaja srca nakon sedenja ili stajanja. Pored lupanje srca, neki tipični simptomi PoTS-a uključuju vrtoglavicu i nesvesticu.
Pozicioniranje tela. Puls se može privremeno povećati kada pređete iz sedećeg u stojeći položaj.
Pušenje. Pušači obično imaju veći broj otkucaja srca u mirovanju. Prestanak pušenja može pomoći da se puls vrati u normalu.
Anksioznost i stres
Uzimanje droga poput kokaina

Puls se razlikuje kod žena i muškaraca

Kao što smo već rekli , ako se čovek aktivno bavi sportom, onda se za njega čak 40 otkucaja u minuti u mirovanju može smatrati normalnim.

Tokom fizičkog napora, telo se navikava da radi u intenzivnom ritmu, srčani mišić postaje sposoban da pumpa veliku količinu krvi. Shodno tome, u mirnom stanju može da radi sporije, ali ne manje efikasno.

Kod žena je normalan puls otprilike 70 do 90 otkucaja u minuti, ali ovo zavisi i od drugih faktora poput prisustva hroničnih bolesti, nivo hormona i starost.

Parametri koji se razlikuju na osnovu starosti

Parametri po starosti

Potrebno je uzeti u obzir starost, jer su za svaku grupu ljudi vrednosti normalnog pulsa različite:

u dobi od 1 meseca - od 110 do 160 otkucaja u minuti (u proseku 140 otkucaja u minuti);
mlađi od 1 godine - od 100 do 160 otkucaja u minuti (u proseku 130 otkucaja u minuti);
mlađi od 2 godine - od 95 do 155 otkucaja u minuti (u proseku 125 otkucaja u minuti);
u dobi od 2 do 6 godina - od 85 do 125 otkucaja u minuti (u proseku 100 otkucaja u minuti);
u dobi od 6 do 8 godina - od 75 do 120 otkucaja u minuti (u proseku 96 otkucaja u minuti);
u dobi od 8 do 10 godina - od 70 do 110 otkucaja u minuti (u proseku 90 otkucaja u minuti);
u dobi od 10 do 12 godina - od 60 do 100 otkucaja u minuti (u proseku 80 otkucaja u minuti);
u dobi od 12 do 15 godina - od 60 do 95 otkucaja u minuti (u proseku 75 otkucaja u minuti);
mlađi od 18 godina - od 60 do 93 otkucaja u minuti (u proseku 75 otkucaja u minuti);
u dobi od 18 do 40 godina - od 60 do 90 otkucaja u minuti (u proseku 75 otkucaja u minuti);
u dobi od 40 do 60 godina - od 60 do 90-100 otkucaja u minuti (u proseku 75-80 otkucaja u minuti);
stariji od 60 godina - od 60 do 90 otkucaja u minuti (u proseku 70 otkucaja u minuti).

Šta ako je puls niži?

Kada je vaš otkucaj srca prespor, to se naziva bradikardija. Bradikardija se obično definiše kao broj otkucaja srca manji od 60 otkucaja u minuti.

Neki mogući uzroci bradikardije uključuju:

neželjene efekte lekova
neravnoteža elektrolita
opstruktivna apneja u snu

Granična ili povremena bradikardija verovatno neće zahtevati lečenje, ali produžena bradikardija, ili bradikardija koja se ne leči, može postati ozbiljnija. Određeni osnovni uslovi su obično pravi odlučujući o tome šta je „opasan“ broj otkucaja srca. Ako već živite sa srčanim oboljenjima, srčanom insuficijencijom ili istorijom srčanih bolesti i primetite fluktuaciju u pulsu, trebalo bi da odete kod lekara što je pre moguće, jer to može biti znak ozbiljne komplikacije .