Stručnjaci objašnjavaju vezu između jutarnje kafe i dugovečnosti. Novo istraživanje povezalo je svakodnevnu konzumaciju kafe sa potencijalno dužim životnim vekom.
Ritual kuvanja i ispijanja sveže kafe svakog jutra nešto je čemu se mnogi od nas raduju, a otkrića novog istraživanja mogla bi vam dati podstrek da natočite još jednu šolju. Naučnici su analizirali povezanost između konzumacije kafe i smrtnosti na velikom uzorku ispitanika i otkrili da kafa može imati pozitivan uticaj na dugovečnost – ali pod određenim uslovima.
Vaša dnevna šolja kafe može ponuditi više od samog naleta energije i dobrog raspoloženja – saznajte kako može doprineti dužem i zdravijem životu.
Šta je pokazalo istraživanje?
Naučnici su gotovo deset godina pratili navike ispijanja kafe kod više od 46.000 odraslih osoba u SAD-u. Učesnici su sami prijavljivali koliko često piju kafu, da li piju običnu ili bezkofeinsku, kao i da li dodaju šećer i mleko – i ako da, u kojim količinama. Istraživači su te podatke uporedili sa Nacionalnom bazom podataka o smrtnosti kako bi otkrili da li postoji veza između konzumacije kafe i rizika od smrti, uključujući smrtnost uzrokovanu bolestima poput raka i srčanih bolesti. Rezultati sugerišu da način na koji pijemo kafu – i u kojim količinama – može imati značajan uticaj na naše zdravlje i dugovečnost, piše Prevention.
Nakon analize prikupljenih podataka, naučnici su otkrili da konzumacija jedne do tri šolje kafe dnevno može biti povezana sa manjim rizikom od smrti iz svih uzroka. „Posebno se pozitivni efekti beleže kada se pije crna kafa ili ona sa minimalnim dodacima šećera i zasićenih masti“, objašnjava neurolog dr Dejvid Perlmater, član Američkog koledža za nutricionizam.
Shutterstock
Tačnije, ispijanje crne kafe ili kafe koja po šolji (240 ml) sadrži manje od 2,5 grama šećera (nešto više od pola kašičice) i manje od 1 grama zasićenih masti iz mleka ili pavlake, povezano je sa 14% nižim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka u poređenju sa onima koji ne konzumiraju kafu, dodaje dr Perlmater.
Ali postoji i začkoljica. Iako umerena konzumacija kafe može biti povezana sa dužim životom, istraživanje je pokazalo i da većina Amerikanaca u svoju šolju kafe dodaje u proseku 3,2 grama šećera i oko pola grama zasićenih masti – što je iznad preporučenog nivoa ako želimo zdravstvene koristi.
„U tome i jeste problem sa mnogim specijalitetima od kafe koji su danas toliko popularni“, upozorava dr Perlmater. Kafe sa aromatizovanim sirupima, punomasnim mlekom, šlagom i drugim dodacima mogu biti ukusnije, ali istovremeno poništavaju pozitivne efekte koje bi jednostavna, crna kafa mogla pružiti za zdravlje i dugovečnost.
Zašto je kafa dobra za zdravlje?
Brojna postojeća istraživanja potvrđuju da kafa – kada se konzumira bez dodatnog šećera i masti – može imati pozitivan uticaj na zdravlje. „Kafa je prirodan izvor antioksidanasa kao što su polifenoli i hlorogenska kiselina“, objašnjava dr Dejvid Perlmater. „Ti spojevi, zajedno s drugima koji se nalaze u kafi, pomažu u borbi protiv upala i oksidativnog stresa“ – dva ključna faktora koja doprinose razvoju hroničnih bolesti.
Shutterstock
Upravo zato kafa može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i kognitivnog propadanja – što sve direktno utiče na kvalitet i dužinu života, zaključuje dr Perlmater.
Nuspojave kafe – kada je previše ipak previše
Kofein u kafi može imati brojne prednosti – poboljšava budnost, ubrzava metabolizam i podržava zdravlje mozga, ističe dr Perlmater. Ipak, s količinom treba biti oprezan. Prekomerna konzumacija kafe može dovesti do negativnih nuspojava kao što su anksioznost, povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, stomačne tegobe i nesanica, upozorava Mišel Rautenštajn, magistar nutricionizma i dijetetičar specijalizovan za zdravlje srca.
Shutterstock
Dodaje i da veoma visok unos kafe može blago smanjiti apsorpciju kalcijuma, što potencijalno može uticati na zdravlje kostiju – naročito kod osoba koje već imaju manjak kalcijuma u ishrani.
Kao i kod svega, ključ je u ravnoteži – kafa može biti korisna, ali samo ako se pije pametno i u umerenim količinama.
Kako piti kafu za dobro zdravlje
Istraživanje podržava konzumaciju jedne do tri šolje crne ili minimalno prerađene kafe dnevno kao deo zdravog načina života. Dr Perlmater preporučuje da se dodaci ograniče – na manje od 2,5 grama šećera i manje od 1 grama zasićenih masti po šolji – što se može postići korišćenjem obranog mleka ili biljnih napitaka poput ovsenog ili bademovog mleka.
Shutterstock
Rautenštajn dodaje da, ako ste trudni, dojite ili vam je na neki drugi način propisan određeni unos kofeina, treba da se pridržavate preporuka svog lekara.
Za kraj, kako biste izbegli prekomeran unos kofeina, dr Perlmater predlaže uvođenje „policijskog sata za kafu“ – vremena nakon kojeg više ne uključujete aparat za kafu. „Uopšteno preporučujem 14 časova kao granicu, kako bi se uticaj kafe na san sveo na minimum“, zaključuje.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
