Jedinstvene promene na određenom delu tela mogle bi pomoći u otkrivanju znakova ADHD-a, pokazuje novo istraživanje.
Naučnici iz Južne Koreje tvrde da bi karakteristike zadnjeg dela oka mogle biti povezane sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD-om), neurološkim poremećajem koji utiče na koncentraciju, kontrolu impulsa i nivo aktivnosti.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Koristeći AI model za predviđanje ovog stanja, stručni tim analizirao je slike mrežnjače kod 323 dece i adolescenata s ADHD-om i uporedio ih sa istim brojem onih bez dijagnoze. Model veštačke inteligencije, koji je postigao tačnost od čak 96 procenata, otkrio je da osobe s ADHD-om imaju specifične razlike u oku, naročito u obliku i rasporedu krvnih sudova.
Promene
Pokazalo se da su pokazatelji ADHD-a, između ostalog, povećan broj krvnih sudova, deblji krvni sudovi i manji optički diskovi (koji su važni za povezivanje oka i mozga). Promene u oku mogle bi odražavati razlike u moždanim povezivanjima koje su karakteristične za ADHD, s obzirom na to da je mrežnjača usko povezana sa mozgom.
Stručni tim istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jonsei u Seulu izjavio je da njihova analiza mrežnjače „pokazuje potencijal kao neinvazivni biomarker za rano prepoznavanje ADHD-a“.
Shutterstock/pathdoc
Uz to su dodali: „Važno je istaći da su se prethodni modeli visoke tačnosti obično oslanjali na raznovrstan skup varijabli, pri čemu je svaka imala mali doprinos u razlikovanju ispitanika. Naš pristup pojednostavljuje analizu fokusirajući se isključivo na fotografije mrežnjače. Ova strategija korišćenja podataka iz jednog izvora povećava jasnoću i korisnost naših modela.“
Nova otkrića, objavljena prošlog meseca u časopisu npj Digital Medicine, mogla bi predstavljati važan korak ka bržoj i preciznijoj dijagnozi ovog poremećaja.
Simptomi
ADHD, koji globalno pogađa oko 366 miliona ljudi, obično se ispoljava simptomima poput nemira, rasejanosti, zaboravnosti, poteškoća u praćenju uputstava i upravljanju vremenom, kao i donošenjem impulsivnih odluka. Govoreći o važnosti boljeg prepoznavanja ključnih simptoma, istraživači su dodali: „Rano prepoznavanje i pravovremena intervencija mogu poboljšati društveno, porodično i akademsko funkcionisanje kod osoba sa ADHD-om.“
Shutterstock
Ipak, uprkos značaju dobijenih rezultata, naučnici naglašavaju da je reč o preliminarnom istraživanju, budući da su nalazi zasnovani na ograničenom uzorku i uskom starosnom rasponu (prosečna starost ispitanika bila je devet godina). Tim sada planira da primeni ovo značajno testiranje na većoj grupi ispitanika, kroz širi starosni raspon, uz uzimanje u obzir i osoba sa invaliditetom, poput autizma.
Zvezde
Javne ličnosti poput Kejti Prajs, Olivije Atvud iz emisije ,,Love Island", glumice Šeridan Smit i bivše voditeljke emisije ,,Bake Off" Sju Perkins su takođe javno podelile svoja iskustva sa ADHD-om. Atvudova je rekla da joj je poremećaj tokom tinejdžerskih godina izazvao „puno stresa“, dok je Prajsova izjavila da joj je dijagnoza objasnila zašto nikada nije imala osećaj da će njene radnje imati „posledice“. Perkinsova je komentarisala da je dijagnoza učinila da „sve dobije smisao“.
Istraživanje iz Južne Koreje moglo bi imati širi međunarodni značaj i otvoriti nove mogućnosti za ranu, jednostavniju i precizniju dijagnostiku ADHD-a.
Bonus video:
