Ko jede ovim redosledom – ne goji se: Savet doktora koji menja sve!

Sve više istraživanja potvrđuje da ne goji samo ono šta jedemo, već i kada jedemo. Prema rečima dr Brajana Slavinskog, nutricioniste i stručnjaka za metaboličko zdravlje, redosled i vreme unosa obroka mogu igrati ključnu ulogu u održavanju zdrave telesne težine i prevenciji prejedanja.

„Naše telo funkcioniše u skladu sa cirkadijalnim ritmom, unutrašnjim satom koji reguliše hormone, varenje, apetit i metabolizam“, objašnjava dr Slavinski. „Kada jedemo u skladu s tim ritmom, telo efikasnije koristi energiju iz hrane i ređe skladišti višak u obliku masti.“

Doručak – pokretač metabolizma

Najvažniji savet ovog nutricioniste jeste da dan započnete doručkom – i to najkasnije sat vremena nakon buđenja. Idealno vreme: između 7 i 9 časova.

„Preskakanje doručka remeti rad hormona gladi, povećava potrebu za slatkišima i vodi do prejedanja u drugom delu dana“, navodi dr Slavinski. Dobar doručak treba da sadrži proteine, vlakna i zdravu mast – na primer, jaja sa povrćem i integralnim hlebom, ili ovsena kaša s voćem i semenkama.

Ručak – glavni i najobilniji obrok

Dr Slavinski preporučuje da ručak bude najveći obrok dana, jer je tada naš metabolizam najaktivniji. Idealno vreme: između 12 i 14 časova.

„Kvalitetan ručak može da spreči pad energije popodne i smanji potrebu za nezdravim grickalicama“, kaže on. Najbolje je da obrok sadrži kombinaciju ugljenih hidrata iz integralnih žitarica, proteina i povrća.

Večera – lagana i pravovremena

Večera bi trebalo da bude laganija, bez teških masnoća i velikih količina ugljenih hidrata. Ključno je ne jesti kasno, već između 18 i 20 časova, i barem dva sata pre spavanja.

„Kasni obroci mogu poremetiti san i usporiti varenje, što doprinosi taloženju masti“, upozorava Slavinski. Lagana salata s nemasnim sirom, riba ili supa s povrćem dobar su izbor.

 Redosled unosa hrane tokom obroka

Dr Slavinski ističe još jedan zanimljiv trik: redosled konzumiranja namirnica unutar jednog obroka takođe može pomoći u kontroli težine.

• Prvo jedite povrće (vlakna),
• zatim proteine,
• i tek na kraju ugljene hidrate (hleb, testenina, pirinač).

„Ovako se šećer iz hrane sporije apsorbuje, što stabilizuje insulin i smanjuje želju za dodatnim grickanjem“, objašnjava dr Slavinski.