Da li si ikada osetio čudan bol pa se premišljao da li da zakažeš pregled ili će "proći samo od sebe"? Ili si pomislio da je neka tegoba verovatno bezazlena?
Naš ubrzani stil života često pogoršava postojeće zdravstvene probleme, ali neki simptomi, iako izgledaju bezazleno, mogu ukazivati na ozbiljna stanja i ne bi trebalo da se ignorišu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Prečesto mokrenje
Buđenje usred noći zbog odlaska u toalet ponekad je sasvim normalno, objašnjava dr Lora Solomom, načelnica Odeljenja porodične i preventivne medicine na Medicinskom koledžu Njujorka. Ali ako se to dešava svake noći, dva ili tri puta, to može biti znak većeg problema.
Prečesto mokrenje može ukazivati na dijabetes. „Kada je nivo šećera u krvi visok, telo pokušava da ga izbaci kroz urin“, kaže dr Solomom. „Zato češće mokrite tokom dana, a noću se zbog toga budite.“
Dr Estel Vilijams, medicinska direktorka mreže CityMD u južnom Nju Džersiju, dodaje da su dodatni znaci za uzbunu pojačana žeđ i pojačan apetit. „Ovakve stvari ne treba odlagati – bolje je da ih lekar proveri na vreme“, naglašava.
Bolovi tokom noći
Ako vas bol budi iz sna, to nije dobar znak. Mišićne povrede ili neprijatnost mogu otežati uspavljivanje, ali ne bi smele da vas bude, kaže dr Solomom. „Buđenje zbog glavobolje nije normalno. Ako vas ona redovno budi – to treba shvatiti ozbiljno.“
Iznenadne i jake glavobolje
Glavobolje su česte i najčešće bezopasne, ali ako dođu iznenada, jako i uz simptome poput problema s vidom, mučnine, trnjenja ekstremiteta ili slabosti, to može ukazivati na neurološki problem.
„Ako osoba nikada nije imala migrenu, a odjednom doživi snažnu glavobolju, to mora da se ispita“, kaže dr Vilijams. Dr Solomom posebno upozorava na tzv. „gromovite glavobolje“ koje se javljaju iznenada i vrlo su jake – to je razlog za hitnu posetu lekaru.
Kratkoća daha i umor
Iznenadna otežana respiracija ne bi smela da se ignoriše, pogotovo ako se javlja tokom svakodnevnih aktivnosti koje vam inače ne predstavljaju problem.
„Ako hodate kao i obično, a iznenada se zadišete ili osećate kao da se gušite, to treba proveriti“, kaže dr Vilijams. Bol u grudima ili leđima pri dubokom udahu može ukazivati na plućnu emboliju – krvni ugrušak u plućima.
Umor je još jedan često zanemaren simptom. Ako ometa obavljanje osnovnih aktivnosti poput vežbanja ili svakodnevnih obaveza, može ukazivati na srčane bolesti, apneju u snu ili čak određene vrste raka.
Gorušica i problemi sa varenjem
Jedan od manje poznatih simptoma srčanog udara je osećaj žarenja u grudima. „Ljudi često misle da je u pitanju varenje, a zapravo doživljavaju srčani udar“, upozorava dr Solomom. „Ako osetite iznenadnu gorušica dok hodate, a ona nestane kada stanete – to može značiti da srce ne dobija dovoljno krvi.“
Umor u kombinaciji sa gorušica koja nije povezana s jelom takođe je razlog za pregled. Dr Vilijams ističe da osećaj pritiska ili stezanja u grudima koji traje 15–20 minuta može biti ozbiljan znak – naročito kod osoba koje inače nemaju tegobe s varenjem.
Krv u stolici ili mokraći
Promene u pražnjenju creva – zatvor, proliv ili promene u učestalosti – ne bi trebalo zanemarivati. Ako primetite krv u stolici ili urinu, to je ozbiljan signal.
„Crna stolica ili vidljiva krv su alarm za lekara“, kaže dr Vilijams. Ljudi često misle da je u pitanju hemoroid, ali krv u stolici može biti prvi znak raka debelog creva. Krv u mokraći može ukazivati na kamene u bubregu ili infekciju urinarnog trakta.
Simptomi koji ne prolaze
Dr Solomom naglašava da simptomi koji traju duže od uobičajenog treba da se provere. „Ako kašalj traje više od četiri nedelje, treba otići kod lekara. Kašalj od obične prehlade uglavnom prolazi za dve-tri nedelje. Ako se zadrži – moramo znati zašto.“
Dr Vilijams dodaje da i naizgled bezazleni simptomi koji traju mesecima mogu skrivati ozbiljne bolesti. Neplanirani gubitak težine uvek treba prijaviti svom lekaru.
Za kraj, dr Solomom savetuje redovne kontrole kod izabranog lekara jer on može prepoznati promene koje vama mogu promaći. „Bolje je reagovati prerano nego zakasniti“, zaključuje ona.
