Somnabulizam spada u poremećaje sna - takozvane parasomnije. Pod parasomnijama se podrazumevaju poremećaji koje odlikuju različiti oblici kratkotrajnih neželjenih i nepredvidivih aktivnosti u toku spavanja ili u prelazima između sna i budnog stanja.
Tokom mesečarenja, ljudi obično ponavljaju svoje svakodnevne aktivnosti: ustajanje iz kreveta, svlačenje, oblačenje, kretanje po kući... Ipak, kod mesečara retko nailazimo i na kompleksnije radnje kao što su kuvanje, vođenje ljubavi, vožnja automobila – sve to tokom sna. Ove radnje mogu da traju od nekoliko sekundi do 30 minuta, a ponekad čak i duže.
"Mesečari su u međustanju: do pola su budni, od pola spavaju," kaže Karlos Šenk iz Regionalnog centra za poremećaje spavanja u Minesoti.
"Mozak proizvodi delta i teta talase koji pokazuju da se osoba nalazi u polusvesnom stanju."
Mesečarenje se obično odvija tokom trećeg i četvrtog stadijuma REM faze.
Somnabulizam se najčešće javlja kod dece, a čak 17 odsto mališana uzrasta oko 11 i 12 godina bar jednom mesečari, dok kod 2,5 posto odraslih stres, nedostatak sna, kao i neredovan san uzrokuju ovu neobičnu pojavu.
Ipak, mesečari su tokom ovog stanja često izloženi opasnosti.
"Mogu da naude sebi i drugima, ponekad čak ispoljavaju i agresivne oblike ponašanja kako prema sebi tako i prema drugima", kaže Šenk.
Ukoliko neko blizak vama mesečari - da li bi trebalo da ga budite?
Istina je da mesečari toliko čvrsto spavaju da neće ni reagovati na vaše pokušaje da ih probudite.
Ipak, ako uspete da ih probudite, to će kod njih izazvati dezorijentisanost i stres. Prema tome, buđenje ne može da ih ubije, niti prouzrokuje infarkt ili stanje kome, ali se savetuje da ih ne budite.
Polako ih odvedite nazad u krevet i oni će nastaviti da spavaju potpuno normalno, a ujutru se ničega neće sećati.
