Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokventnosti – sposobnosti efikasnog prisećanja i korišćenja vokabulara.
Prethodna istraživanja otkrila su malo verovatan faktor povezan s dugovečnošću: inteligenciju. Međutim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose, a koje se mogu testirati — od pamćenja do matematičke logike.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
U studiji iz 2024, Paolo Gisleta sa Univerziteta u Ženevi povezao je dugovečnost s jednom od tih osobina: verbalnom elokventnošću (merom nečijeg vokabulara i sposobnošću njegove upotrebe).
Koristeći uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je počela prikupljati podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989, pratio je 516 ljudi u dobi od 70 do 105 godina od upisa u registar do smrti, u nekim slučajevima čak 18 godina.
Shutterstock
Studija je merila faktore poput zdravlja zuba, nivoa stresa i ekonomskog blagostanja, kao i kognicije. To je čini ,,bogatim i retkim skupom podataka", rekao je Gisleta za Neuroscience News.
Istraživači su analizirali devet različitih kognitivnih testova kako bi shvatili mogu li određeni aspekti inteligencije biti uže povezani s dugovečnošću od drugih. Testovi su merili četiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokventnost, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamćenje.
Perceptivna brzina je mera nečije sposobnosti da brzo upoređuje, analizira ili izvodi zadatke procene uzoraka pomoću vizuelnih znakova. Verbalno znanje merilo je nečiji vokabular. Epizodno pamćenje je mera nečije sposobnosti prisećanja i čuvanja ličnih iskustava.
Svaka od ovih kategorija procenjivana je kroz više testova. Jedan od testova, na primer, merio je verbalnu elokventnost tako što je od učesnika traženo da imenuju što više životinja u roku od 90 sekundi.
Prikupljajući podatke o različitim kognitivnim veštinama, Gisleta i njegov tim pratili su kako se performanse učesnika menjaju tokom vremena i procenjivali njihov rizik od smrti. Zatim su razvili model koji povezuje uočene promene s rizikom od smrtnog ishoda. Ova analiza zahtevala je saradnju istraživača s više univerziteta i primenu posebne metode analize podataka poznate kao zajednički multivarijatni longitudinalni model preživljavanja.
Shutterstock
,,Danas je mnogo lakše sprovoditi ovakva istraživanja jer je dostupno više podataka, više je ljudi spremno na saradnju i postoje bolji alati", rekao je Gisleta.
Primenujući ove nove metode, istraživači su otkrili da je upravo verbalna elokventnost značajno povezana s dugovečnošću, iako uzrok te veze nije potpuno jasan.
Jedna od popularnih teorija, objasnio je Gisleta, jeste da je fizičko telo neraskidivo povezano s mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima. ,,Sve ove oblasti jednostavno propadaju zajedno – bilo da je reč o kogniciji, ličnosti, emocijama ili opštem biološkom i medicinskom padu", rekao je.
Shutterstock
Sledeći tu teoriju, verbalna elokventnost može biti dobar pokazatelj opšteg blagostanja, jer se oslanja na višestruke kognitivne sposobnosti, uključujući dugoročno pamćenje, vokabular, efikasnost i vizuelno pamćenje.
,,Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokventnost, radite nešto veoma zanimljivo", zaključio je Gisleta.
Bonus video:
