Kakva noćna mora! Zbog lošeg spavanja u četrdesetim godinama vaš mozak može brže ostariti, a posledice biste mogli osetiti u kasnim pedesetim, otkriva nova studija.
,,Naša otkrića naglašavaju važnost rešavanja problema sa spavanjem ranije u životu kako bi se očuvalo zdravlje mozga. Probleme sa spavanjem možete rešiti održavanjem doslednog rasporeda spavanja, vežbanjem, izbegavanjem kofeina i alkohola pre spavanja i korišćenjem tehnika opuštanja," rekla je autorka studije dr. Kristine Jafe sa Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, piše New York Post.
Gotovo 600 odraslih osoba u dobi od oko 40 godina ispunilo je upitnik o spavanju na početku studije, a zatim pet godina kasnije. Upitnik je uključivao pitanja kao što su: ,,Imate li problema sa spavanjem?", ,,Budite li se inače nekoliko puta noću?" i ,,Budite li se prerano?".
Istraživači su beležili karakteristike poput kratkog trajanja sna učesnika, loše kvalitete sna, poteškoća s uspavljivanjem, poteškoća sa spavanjem, buđenja rano ujutru ili pospanosti tokom dana. Stručnjaci generalno preporučuju sedam do devet sati spavanja noću.
Učesnici su bili podeljeni u tri grupe na osnovu njihovih obrazaca spavanja. Oni u nižoj grupi (oko 70 %) nisu imali nijednu ili jednu od šest karakteristika. Učesnici srednje grupe (22 %) imali su dve ili tri karakteristike, dok su oni u višoj grupi (8 %) imali četiri do šest karakteristika.
Petnaest godina nakon početka studije, učesnici su bili podvrgnuti snimanju mozga što je pomoglo istraživačima da izračunaju njihovu starost mozga. Nakon što su uzeli u obzir godine, pol, visoki krvni pritisak, dijabetes i druge faktore, istraživači su utvrdili da su mozgovi srednje grupe u proseku 1,6 godina stariji od mozgova niže grupe. Oni u višoj grupi imali su prosečnu starost mozga 2,6 godina stariju.
Od šest navika spavanja, loš kvalitet sna, poteškoće s uspavljivanjem i spavanjem, kao i ranojutarnje buđenje, povezani su sa starenjem mozga, posebno ako su ljudi imali te probleme najmanje pet godina. Rezultati istraživanja objavljeni su u online izdanju medicinskog časopisa Neurology, Američke akademije za neurologiju.
Istraživači su naglasili da njihova studija, koju je finansirao Nacionalni institut za starenje, ne dokazuje da loš san ubrzava starenje mozga — samo pokazuje povezanost između te dve pojave. Jedno od ograničenja istraživanja bilo je to što su učesnici sami prijavljivali svoje probleme sa spavanjem i možda ih nisu tačno opisali.
,,Buduća istraživanja trebala bi se fokusirati na pronalaženje novih načina za poboljšanje kvaliteta sna i na studije vezane uz dugoročni uticaj sna na zdravlje mozga kod mladih ljudi," rekla je Yaffe.
Istraživači sa Jejl takođe su izvestili da su sredovečni ljudi sa nekontrolisanim krvnim pritiskom, šećerom u krvi ili holesterolom, kao i oni koji ne vežbaju, ne jedu zdravo ili ne spavaju dobro, suočeni s većim rizikom od moždanog udara, demencije ili depresije kasnije u životu. ,,Naša studija otkrila je da izbor zdravog načina života u srednjim godinama može imati značajan uticaj na zdravlje mozga kasnije u životu," rekao je jedan od autora studije dr. Santiago Klokati-Tuco.
Dr. Tomas KilkenI, direktor Instituta za medicinu spavanja pri Univerzitetskoj bolnici Northwell Health Staten Island, rekao je da je redovan i kvalitetan san ključan za održavanje vrhunskih kognitivnih sposobnosti.
,,Novi dokazi upućuju na to da neki kognitivni kapaciteti ostaju degradirani zbog nedostatka sna u određenom periodu, iako se spavanje može normalizovati kasnije, što znači da gubitak sna može trajno uticati na određene kognitivne sisteme," rekao je Kilkenny, koji nije bio uključen u novo istraživanje.
,,To nam sugeriše da česta razdoblja deprivacije sna mogu izazvati trajno kognitivno opadanje koje može dovesti do demencije," dodao je.
Bonus video: