Lokalne vlasti prijavile su najmanje 27 slučajeva i devet smrtnih slučajeva od petka od neizlečivog virusa Marburg u Ruandi, u Africi - jedne od najvećih epidemija virusa sličnog eboli u istoriji.
Većina do sada prijavljenih slučajeva uključivalo je zdravstveno osoblje koje leči zaražene pacijente u Kigaliju i okolini, glavnom gradu Ruande. Kigali je dom za 1,2 miliona ljudi i ima dobro povezan aerodrom, što izaziva strah od međunarodne ekspanzije, piše The Sun.
U saopštenju objavljenom u ponedeljak, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je kategorisala rizik od širenja na susedne zemlje kao visok. Oni takođe sugerišu da postoji rizik od širenja van istočne Afrike, uz izveštaje o sumnjivom slučaju u Belgiji. SZO je već označila Marburg virus kao prioritetni patogen sa pandemijskim potencijalom.
Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu Istočne Anglije, rekao je za The Sun da bi izbijanje Marburg virusa moglo da se dogodi u bilo kojoj zemlji na svetu. „Period inkubacije je između pet i 15 dana, dovoljno dugo da neko uđe u avion i odleti bilo gde u svetu“, objasnio je on. „Provera aerodroma ne bi eliminisala taj rizik zbog dugog perioda inkubacije“, dodao je Hanter, pošto ljudi mogu da putuju bez ikakvih simptoma.
Shutterstock
Prethodne epidemije virusa Marburg dovele su do smrti oko polovine zaraženih, iako se to dešavalo u mestima gde je zdravstvena zaštita loša, pa je taj procenat porastao na skoro 90 odsto. Identifikovano je oko 300 ljudi koji su bili u kontaktu sa potvrđenim slučajevima u Ruandi, a neki su smešteni u izolaciju.
Ali jedna osoba je osumnjičena da je već putovala u drugu zemlju, navodi SZO. Nigde se direktno nije pominjalo o kojoj je zemlji reč, ali objava na X-u, koja pokazuje lanac prenošenja virusa, ukazuje da je osoba koja je bila u kontaktu sa zaraženom osobom otputovala u Belgiju. Portparol belgijskog bezbednosnog okruženja lanca zdrave hrane rekao je da je osoba za koju se smatra da je u opasnosti od zaraze virusom Marburg odmah stavljena u izolaciju, prenosi The Sun. Osoba je od tada završila pun period inkubacije bez ikakvih simptoma, dodali su. U saopštenju SZO se uverava da je dotična zemlja primenila odgovarajuće mere.
Pored Belgije, dve osobe u Nemačkoj mogu biti zaražene virusom Marburg. Jedan od potencijalno zaraženih je 26-godišnji muškarac, student medicine koji je bio u kontaktu sa pacijentom u Ruandi za koji se kasnije ispostavilo da ima virus Marburg. Po povratku iz Ruande, student i njegova devojka ukrcali su se u voz u Frankfurtu na Majni i tokom putovanja u Hamburg razvili simptome slične gripu. Savezna policija je na nekoliko sati zatvorila dve platforme u Hamburgu, nakon čega su stigle službe bezbednosti u zaštitnim odeljenjima. Ostaje da se vidi da li su zaista zaraženi virusom Marburg, rekao je Kristijan Volter, portparol vatrogasne službe, prenosi Bild.
U međuvremenu, SZO šalje stručnjake i alate za reagovanje na epidemiju u Ruandu da obuzda virus. Posete bolnicama su zabranjene dve nedelje, a pogrebne usluge su ograničene u pokušaju da se ograniči fizički kontakt sa onima koji su možda imali ili umrli od virusa.
Šta je Marburg virus?
Marburg virus je uzročnik Marburg virusne bolesti (MVD), bolesti sa stopom smrtnosti do 88 procenata, koja može biti mnogo niža uz dobru negu pacijenata. Virusi Marburg i Ebola su članovi porodice Filoviridae (filovirus). Iako su uzrokovane različitim virusima, ove dve bolesti su klinički slične. Obe bolesti su retke i mogu izazvati epidemije sa visokom stopom smrtnosti, prema SZO.
Shutterstock
Dve velike epidemije koje su se istovremeno dogodile u Marburgu i Frankfurtu u Nemačkoj i u Beogradu u Srbiji 1967. dovele su do prvobitnog prepoznavanja bolesti. Epidemija je povezana sa laboratorijskim radom na afričkim zelenim majmunima (Cercopithecus aethiops) uvezenim iz Ugande. Nakon toga, izbijanja i sporadični slučajevi prijavljeni su u Angoli, Demokratskoj Republici Kongo, Keniji, Južnoj Africi (kod osobe koja je u to vreme putovala u Zimbabve) i Ugandi. U 2008. su prijavljena dva nezavisna slučaja kod putnika koji su posetili pećinu naseljenu kolonijama slepih miševa Rousettus u Ugandi.
Kako se prenosi virus Marburg?
U početku, infekcija MVD kod ljudi je bila rezultat dugotrajnog izlaganja rudnicima ili pećinama naseljenim kolonijama slepih miševa Rousettus.
Marburg se prenosi sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom (preko oštećene kože ili sluzokože) sa krvlju, izlučevinama, organima ili drugim telesnim tečnostima zaraženih ljudi, kao i sa površinama i materijalima (npr. posteljina, odeća) kontaminiranim ovim tečnosti.
Shutterstock
Zdravstveni radnici su se često zarazili dok su lečili pacijente za koje se sumnjalo da imaju ili je potvrđeno da imaju MVD. Ovo se dogodilo u bliskom kontaktu sa pacijentima kada mere predostrožnosti za kontrolu infekcije nisu bile striktno sprovedene. Prenos preko kontaminirane opreme za injekcije ili povreda ubodom igle je povezan sa težim oboljenjem, brzim pogoršanjem i verovatno većom stopom smrtnosti.
Pogrebne ceremonije koje uključuju direktan kontakt sa telom zaraženog pokojnika takođe mogu doprineti prenošenju Marburg virusa. Prema SZO, ljudi ostaju zarazni sve dok njihova krv sadrži virus.
Simptomi bolesti Marburg virusa
Period inkubacije (interval od infekcije do pojave simptoma) varira od dva do 21 dan.
Bolest izazvana virusom Marburg počinje iznenada, sa visokom temperaturom, jakom glavoboljom i jakom slabošću. Bol u mišićima je česta pojava. Trećeg dana mogu početi jaka vodenasta dijareja, bolovi u stomaku i grčevi, mučnina i povraćanje, a dijareja može trajati nedelju dana. Pacijenti u ovoj fazi mogu imati duboko usađene oči, bezizražajna lica i ekstremnu letargiju. U evropskoj epidemiji 1967. godine, osip bez svraba primećen je kod većine pacijenata između drugog i sedmog dana nakon pojave simptoma.
Shutterstock
Mnogi pacijenti razviju teške hemoragijske manifestacije između petog i sedmog dana, a smrt obično uključuje neki oblik krvarenja, često sa više mesta. Sveža krv u povraćanom sadržaju i izmetu često je praćena krvarenjem iz nosa, desni i vagine. Spontano krvarenje na mestima punkcije vene (gde se dobija intravenski pristup za davanje tečnosti ili uzimanje uzoraka krvi) može biti posebno problematično. Tokom teške faze bolesti, pacijenti su imali visoku temperaturu. Uključenost centralnog nervnog sistema može dovesti do konfuzije, razdražljivosti i agresije. Orhitis (zapaljenje jednog ili oba testisa) povremeno se javlja u kasnoj fazi bolesti (15 dana), prema SZO.
Trenutno ne postoje vakcine protiv Marburg virusa
Trenutno ne postoje vakcine ili antivirusni tretmani odobreni za MVD. Međutim, podrška - rehidracija oralnim ili intravenskim tečnostima - i lečenje specifičnih simptoma poboljšavaju preživljavanje.
Shutterstock
Postoje monoklonska antitela (mAbs) u razvoju i antivirusni lekovi, npr. Remdesivir i Favipiravir, koji su korišćeni u kliničkim ispitivanjima za bolest virusa ebole (EVD) koji se takođe mogu testirati na MVD.
U maju 2020. Evropska agencija za lekove (EMA) je odobrila stavljanje u promet vakcina protiv EVD Zabdeno i Mvabe. Mvabea sadrži virus poznat kao Vaccinia Ankara Bavarian Nordic (MVA) koji je modifikovan da proizvodi četiri proteina iz zairskog ebolavirusa i tri druga virusa iz iste grupe (filoviridae). Vakcina bi potencijalno mogla da zaštiti od MVD, ali njena efikasnost nije dokazana u kliničkim ispitivanjima.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
