Više od 3.000 potencijalno štetnih hemikalija pronađeno je u ambalaži hrane.
Prozirni vakuumski film oko komada sirovog mesa. Kutije za poneti od stiropora ili folije punjene ostacima hrane iz restorana. Plastične flaše punjene bezalkoholnim pićima.
Ovo je samo nekoliko vrsta ambalaže za hranu koja svakodnevno okružuje ljude. A nova studija pokazuje hemijski efekat svega tog umotavanja – i kako ono može da utiče na ljudsko telo, piše Vašington post.
Istraživači iz Švajcarske i drugih zemalja otkrili su da je od približno 14.000 poznatih hemikalija u ambalaži hrane, 3.601 - ili oko 25 procenata - pronađeno u ljudskom telu, bilo u uzorcima krvi, kose ili majčinog mleka.
Ove hemikalije uključuju metale, isparljiva organska jedinjenja, per- i polifluoroalkil supstance ili PFAS, ftalate i mnoge druge za koje se zna da ometaju endokrini sistem i izazivaju rak ili druge bolesti. Studija, objavljena u časopisu Journal of Exposure Science and Environmental Epidemiology, nije direktno ispitivala vezu sa ovim bolestima. Ali istraživači kažu da njihov inventar hemikalija može pomoći budućim istraživanjima zdravstvenih rizika.
„Postoje poznate opasne hemikalije za koje se zna da su povezane sa štetnim ishodima po zdravlje ljudi“, rekla je Džejn Munke, glavni naučni direktor Foruma za pakovanje hrane i jedan od autora rada. „A te hemikalije dolaze iz ambalaže“, objasnila je ona.
Naučnici već dugi niz godina znaju da hemikalije mogu da ,,skoče" iz ambalaže hrane u samu hranu. Koliko hemikalija - i u kojim količinama - zavisi od vrste pakovanja i vrste hrane.
Visoke temperature mogu dovesti do bržeg ispiranja hemikalija u hranu, zbog čega naučnici preporučuju izbegavanje mikrotalasne hrane u posudama za poneti. Hrana sa visokim sadržajem masti ili visokom kiselošću takođe ima tendenciju da apsorbuje više hemikalija iz svoje ambalaže, kao i hrana u manjim posudama - što je kontejner čvršći, to ima više kontakta sa hranom unutra.
Muncke se prisetila nedavnog leta kada je dobila mali kontejner sa prelivom za salatu. „Salatu su servirali sa malom plastičnom flašom od 15 mililitara maslinovog ulja i sirćeta koju možete preliti“, rekla je ona. „Pomislio sam: ’Pa, ja to ne želim’.
Da bi sproveli svoju analizu, naučnici su napravili listu hemikalija za koje se zna da se nalaze u ambalaži za hranu ili opremi za preradu hrane, a zatim su pretražili globalne baze podataka tkiva u potrazi za dokazima da su hemikalije pronađene u ljudskom telu.
„Ne razmišljamo o tome kako (uglavnom) plastična ambalaža dodaje hemikalije našoj hrani, ali je takođe važan izvor izloženosti ljudi“, rekao je R. Thomas Zoeller, profesor biologije na Univerzitetu Masačusets u Amherstu koji je bio nisu uključeni u istraživanje. "Ovo je rani pokazatelj da štetne hemikalije - uglavnom neregulisane - utiču na ljudsku populaciju."
Većina hemikalija koje cure iz ambalaže hrane potiču od plastike, ali ne sve. „Verovatno je najgore reciklirani papir i karton“, rekao je Muncke. „I znam da je to teško prihvatiti. Reciklaža papira, kartona ili plastike za pakovanje hrane dovodi do neprehrambenih boja koje se mešaju sa hranom, objasnila je ona, dodajući hemijske rizike.
U izjavi koja je odgovorila na studiju, Erih Šej, portparol Američkog saveta za hemiju, grupe za trgovinu hemikalijama, primetio je da njeni članovi vrše opsežnu naučnu analizu kako bi potvrdili bezbednost svojih materijala. „Izveštaj se odnosi na široke kategorije hemijskih supstanci, od kojih svaka ima jedinstvenu upotrebu i profil, tako da je problematično grupisati ih zajedno“, dodao je on.
Naučnici kažu da postoji potreba za boljim testiranjem ambalaže za hranu i više propisa o tome šta se smatra bezbednim za stavljanje u hranu. „Moramo da razmislimo o konstruktivnim putevima napred, kako možemo da obezbedimo bezbednost ovih materijala“, rekao je Muncke. „Ono što me mnogo brine je to što se to ne dešava.
Bonus video: