Gotovo polovina osoba starijih od 40 godina ima određeni stepen oštećenja sluha, no sluh se i dalje prečesto zanemaruje u rutinskim zdravstvenim pregledima.

Audiolog Martin Lemb stoga preporučuje redovne provere kako bi se potencijalni problemi otkrili na vreme i sprečilo njihovo pogoršanje, piše Express.co.uk.

Podaci britanskog Kraljevskog nacionalnog instituta za gluve osobe (RNID) pokazuju da 45 odsto osoba starijih od 40 i 55 odsto starijih od 50 godina ima poteškoća sa sluhom. Uz to, oko devet miliona radno sposobnih odraslih osoba ima oštećenje sluha na jednom ili oba uha.

Komisija Lancet je 2024. godine gubitak sluha identifikovala kao jedan od 14 faktora rizika za demenciju na koje se može uticati. Prema njihovom populacijskom modelu, gubitak sluha odgovoran je za 7 odsto u ukupnom broju slučajeva bolesti koji se mogu pripisati specifičnom faktoru rizika.

"Mnogi ljudi nakon četrdesete redovno kontrolišu vid, krvni pritisak ili holesterol, ali sluh često ne dobija istu pažnju sve dok ne počne da stvara očigledne probleme", rekao je Lemb, audiolog u centru "The Hearing Centres".

"Moramo se odmaći od razmišljanja da briga o sluhu počinje tek u određenim godinama. Ako vam se sluh promeni u četrdesetima ili pedesetima, to treba odmah proveriti."

Poteškoće na poslovnim sastancima

Osobe s oštećenjem sluha mogu imati problema s praćenjem sastanaka na poslu. Možda čuju kolege dok govore, ali gube delove rasprave kada se glasovi preklapaju ili kada neko okrene glavu dok priča.

"Ako sastanci koji su vam nekada bili jednostavni sada zahtevaju veliku koncentraciju ili redovno tražite od kolega da vam naknadno ponove informacije, razmislite doprinosi li tome vaš sluh", kaže Lemb.

Učestalo ponavljanje u porodičnim razgovorima

Neki ljudi mogu propustiti delove razgovora u užurbanom domaćinstvu. Učestalo traženje od partnera ili dece da ponove šao su rekli može postati uobičajen obrazac pre nego što se prepozna kao problem sa sluhom.

"Kada ponavljanje postane rutinski deo razgovora, a ne tek povremena pojava, važno je obratiti pažnju na tu promenu", objašnjava Lemb.

Podkasti i radio postaju manje jasni

Sadržaj podkasta ili radija u automobilu može postati teže razumljiv zbog buke motora, autoputa i okoline. Pojačavanje zvuka, ponovno preslušavanje delova ili propuštanje obaveštenja u prevozu mogu ukazivati na promenu, posebno ako ste isti sadržaj pre s lakoćom pratili.

"Nije ključno pitanje da li je jedan snimak ili obaveštenje bilo nerazumljivo, nego postaje li govorni sadržaj generalno sve manje jasan na različitim uređajima i tokom različitih putovanja", ističe Lemb.

Društvena događanja postaju naporna

Neke osobe s poteškoćama u sluhu odlučuju ranije da napuštaju večere, događanja ili proslave jer se osećaju mentalno iscrpljeno. Odvajanje govora od pozadinske buke može zahtevati mnogo više truda i koncentracije.

"Neki ljudi kažu da se nakon druženja osećaju potpuno iscrpljeno jer su tokom celog razgovora morali snažno da se koncentrišu", navodi Lemb.

Čini se da ljudi sve više mrmljaju

Poteškoće sa sluhom ne znače nužno da su svi zvukovi tiši. Tiši glasovi mogu postati manje razgovetni, što znači da osoba čuje glas, ali ne razaznaje pojedine reči u razgovoru.

"Ako vam se čini da različiti ljudi sve češće mrmljaju, zajednički faktor mogla bi biti promena u vašem sluhu, a ne način na koji svi ostali govore", zaključuje Lemb.

Video:

embed