Mnogi ne mogu da zamisle dan bez mesa, ali stručnjaci upozoravaju da pojedine vrste mogu ozbiljno da utiču na zdravlje srca. Kardiolog dr Baskar Semita skreće pažnju na dve kategorije mesa koje bi trebalo ograničiti ili izbaciti iz svakodnevne ishrane ukoliko želite da sačuvate zdravlje i smanjite rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Iako je meso važan izvor proteina i drugih hranljivih materija, nije svejedno koje vrste birate i koliko često ih jedete. Posebno treba obratiti pažnju na prerađeno meso, ali i na preterivanje sa crvenim mesom.

Prerađeno meso

Slanina, kobasice, viršle, salame i drugi mesni proizvodi često se nalaze na trpezama, naročito za doručak. Međutim, upravo ove namirnice spadaju u grupu prerađenog mesa na čiju konzumaciju stručnjaci posebno upozoravaju.

Ovakvi proizvodi često sadrže velike količine soli, zasićenih masti i konzervansa. Prekomeran unos natrijuma može doprineti povećanju krvnog pritiska, dok se redovna konzumacija prerađenog mesa povezuje sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Zbog toga bi trebalo da razmislite koliko često jedete ove namirnice. Umesto da vam budu svakodnevni izbor, bolje je da ih ograničite i prednost date kvalitetnijim, manje prerađenim izvorima proteina.

Crveno meso jedite umereno

Druga kategorija na koju kardiolog skreće pažnju jeste crveno meso. Govedina, svinjetina i jagnjetina mogu biti deo uravnotežene ishrane, ali količina i učestalost konzumacije igraju važnu ulogu.

Crveno meso može sadržati značajne količine zasićenih masti, čiji prekomeran unos može doprineti povećanju LDL, odnosno lošeg holesterola. Povišen LDL holesterol jedan je od važnih faktora rizika za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.

To ne znači da morate zauvek da se odreknete omiljenog komada mesa. Ipak, preporučuje se da ne preterujete sa njegovim unosom i da češće birate nemasne izvore proteina.

Kako da sačuvate srce i smanjite rizik od bolesti?

Promene u svakodnevnim navikama mogu mnogo da znače za zdravlje srca. Nije potrebno da preko noći promenite čitav jelovnik, ali nekoliko jednostavnih koraka može biti dobar početak:

  • Izbegavajte svakodnevnu konzumaciju slanine, kobasica, viršli i salama.
  • Ograničite unos crvenog mesa.
  • Češće birajte ribu, mahunarke i nemasne izvore proteina.
  • Smanjite unos soli i namirnica bogatih zasićenim mastima.
  • Jedite više povrća, voća i integralnih žitarica.
  • Budite fizički aktivni i vodite računa o krvnom pritisku i holesterolu.

Zdravlje srca ne zavisi od jedne namirnice, već od celokupnog načina života. Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i kontrola faktora rizika mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja i kvalitetnijem životu.

Video:

emb