Neke od tih vežbi zaista daju rezultate, dok druge ne donose očekivane koristi. Ipak, mreža u mozgu zadužena za fokusiranje nije jedina kojoj je potrebna aktivnost i vežbanje. Važno je razvijati i mrežu koja je aktivna kada nismo usredsređeni na određeni zadatak.

Mreža za opušteno razmišljanje (mreža podrazumevanog režima rada)

Ova mreža poznata je kao mreža podrazumevanog režima rada (DMN). Ranije se smatralo da je reč o delu mozga koji je aktivan kada ne radimo ništa posebno. Međutim, ona troši više energije od bilo koje druge moždane mreže, odnosno oko 20 odsto energije koju telo koristi u stanju mirovanja. Kada ulažemo mentalni napor, potrošnja energije povećava se za svega pet odsto.

To pokazuje da mozak zapravo ne miruje čak ni kada nismo svesno usredsređeni na neki zadatak. Kada isključimo fokusirani način razmišljanja, ova mreža počinje da pretražuje sećanja, povezuje različite ideje i podstiče kreativnost. Takođe nam pomaže da razvijemo bolji osećaj sopstvenog identiteta i razumevanje drugih ljudi.

Zanimljivo je da, osim što učestvuje u razumevanju nas samih, ova mreža pomaže i u tumačenju tuđih misli i ponašanja. Zahvaljujući tome, možemo preciznije da predviđamo određene situacije. Upravo ove sposobnosti mogu da se razvijaju vežbanjem mreže podrazumevanog režima rada.

Postoji nekoliko načina da je aktivirate, a pojedine jednostavne navike mogu da vam pomognu u tome.

Iznenađujući načini za vežbanje mreže podrazumevanog režima rada

U zavisnosti od cilja koji želite da postignete, određene aktivnosti mogu da podstaknu rad ove moždane mreže.

Dremanje

Ako ste veoma umorni tokom popodneva i potrebno vam je da razbistrite misli, dremka od deset minuta može biti dovoljna da poboljšate koncentraciju i oštrinu razmišljanja.

Međutim, ukoliko vas očekuje veliki kreativni zadatak, poput osmišljavanja nove ideje na poslu ili preuređenja doma, preporučuje se dremanje od najmanje 90 minuta. Toliko vremena mozgu može biti potrebno da poveže različite ideje i napravi nove asocijacije.

Pozitivno i konstruktivno maštanje

Možda deluje neobično, ali i maštanje može da bude način vežbanja mozga. Ipak, nije svaka vrsta maštanja podjednako korisna.

Prema istraživanjima psihologa Džeroma Singera, koji se ovom temom bavio decenijama, obično prepuštanje mislima ne donosi mnogo koristi. Isto važi i za stalno vraćanje na neprijatne događaje i osećaj krivice zbog sopstvenih postupaka.

Postoji, međutim, vrsta maštanja koja može da podstakne kreativnost i osveži um. Naziva se pozitivno konstruktivno maštanje (PCD), a najbolje je praktikovati je tokom neke jednostavne aktivnosti, kada nismo previše umorni.

Umesto da samo pustite misli da lutaju, pokušajte da zamislite prijatne situacije i željene doživljaje. To može biti odmor na jahti ili opuštanje u bazenu tokom letovanja. Zatim pažnju postepeno usmerite sa spoljašnjeg okruženja na sopstvene misli i maštu. Na taj način aktivirate deo mozga koji nije usmeren na konkretan zadatak i koristite njegov kreativni potencijal.

Fizička aktivnost i slobodno hodanje

Razmišljanje podstiče kretanje, ali i kretanje pozitivno utiče na razmišljanje. Fizička aktivnost poboljšava rad mreže podrazumevanog režima rada. Kod osoba sa gojaznošću može da doprinese normalizaciji njene aktivnosti, dok kod mladih i zdravih ljudi može da poboljša povezanost različitih moždanih regija.

Čak i jedan trening može da donese određene promene. Aerobne vežbe mogu da pomognu u očuvanju važnih delova ove mreže, ali i da poboljšaju komunikaciju između različitih moždanih regija.

Hodanje takođe podstiče kreativno razmišljanje, ali je važno i na koji način hodamo. Istraživanja su pokazala da slobodno hodanje može da bude korisnije za kreativnost od hodanja po unapred određenoj putanji.

Profesorka psihologije Angela K. Leung i njene kolege su 2012. godine sproveli istraživanje u kojem su učesnici bili podeljeni u tri grupe. Jedna grupa hodala je po pravougaonoj putanji dok je rešavala mentalni zadatak, druga se slobodno kretala, dok je treća grupa sedela tokom rešavanja zadatka.

Najbolje rezultate ostvarili su učesnici koji su slobodno hodali. Druga istraživanja pokazala su da ovakav način kretanja može da poboljša tečnost, fleksibilnost i originalnost razmišljanja.

Zato, ukoliko želite da podstaknete kreativnost, preporučuje se šetnja prirodom, bez strogo određene rute, po bezbednim stazama. Boravak i hodanje na otvorenom mogu da budu korisniji od kretanja po kući.

Zašto je važno da ponekad isključite fokus?

Danas znamo da je koncentracija važna za kvalitetno razmišljanje, ali optimalan razvoj moždanih sposobnosti zahteva i fokus i periode kada nismo usredsređeni na konkretan zadatak.

Zato je važno da tokom dana napravite prostor za odmor od intenzivnog razmišljanja i izbegnete neprekidno mentalno opterećenje. Mozak je prirodno prilagođen smenjivanju fokusiranog i opuštenijeg načina razmišljanja, pa je najbolje iskoristiti prednosti oba, piše Harvard Health Publishing.

Bonus video: 
poruka