Ali, da li je zaista potrebno potpuno ga izbegavati? Novo veliko istraživanje pokazuje da nisu sve vrste hleba jednake te da celovite žitarice mogu imati važnu ulogu u očuvanju zdravlja srca i regulaciji šećera u krvi.

Analiza objavljena u septembru 2026. godine u naučnom časopisu European Heart Journal obuhvatila je 87 nasumično izabranih kliničkih ispitivanja s ukupno 6.529 ispitanika. Istraživači su proučavali povezanost konzumacije celovitih žitarica s telesnom težinom, holesterolom, krvnim pritiskom i drugim pokazateljima metaboličkog zdravlja.

Rezultati su pokazali da povećan unos celovitih žitarica može pridoneti poboljšanju nekoliko važnih zdravstvenih pokazatelja. Međutim, kada je reč o mršavljenju, njihov efekat je znatno skromniji.

Koliko celovite žitarice zapravo pomažu pri mršavljenju?

U delu istraživanja koji je upoređivao grupe ispitanika, oni koji su konzumirali više celovitih žitarica u proseku su izgubili oko pola kilograma više od ostalih. Istraživači su zaključili da je reč o premaloj razlici da bi se smatrala klinički značajnim gubitkom težine.

Iako celovite žitarice same po sebi neće dovesti do velikog gubitka kilograma, njihova konzumacija može pozitivno uticati na zdravlje. Među važnijim rezultatima istraživanja ističe se smanjenje LDL holesterola, poznatog i kao "loš" holesterol.

Zabeležena su i poboljšanja pojedinih pokazatelja povezanih s krvnim pritiskom i regulacijom šećera u krvi. To znači da izbor celovitih žitarica može biti koristan čak i kada se telesna težina gotovo ne menja.

Zašto su celovite žitarice bolji izbor?

Glavna razlika između rafinisanih i celovitih žitarica nalazi se u njihovoj obradi. Celovite žitarice sadrže sva tri dela zrna: mekinje, klicu i endosperm. Upravo se u tim delovima nalaze prehrambena vlakna i brojne hranljive materije.

Za razliku od njih, tokom proizvodnje rafinisanog brašna uklanjaju se mekinje i klica, čime se gubi deo vrednih sastojaka.

Celovite žitarice ne moraju da se konzumiraju isključivo u obliku celih zrna. Mogu biti samlevene u brašno, od kojeg se zatim pripremaju hleb, testenina i drugi proizvodi. Među namirnicama koje ih sadrže nalaze se i ovsene pahuljice te integralni pirinač.

Prema podacima Evropskog kardiološkog društva, najveće koristi za većinu proučavanih zdravstvenih pokazatelja zabeležene su pri dnevnom unosu od približno 60 do 100 grama celovitih žitarica, izraženo u suvoj masi.

Pritom je važno naglasiti da se navedena količina ne odnosi na jednaku težinu gotovog hleba ili kuvanog pirinča jer takvi proizvodi sadrže vodu i druge sastojke.

Treba li onda izbaciti hleb iz ishrane?

Prema zaključcima istraživanja, potpuno odricanje od hleba nije nužno za zdraviju ishranu. Umesto izbacivanja svih žitnih proizvoda, korisnije može biti zameniti one od rafinisanog brašna proizvodima s većim udelom celovitih žitarica.

To, na primer, znači češće birati hleb od celovitog brašna umesto belog, ovsene pahuljice umesto zaslađenih žitnih proizvoda ili integralni pirinač umesto belog.

Pritom je važna i ukupna količina hrane koju konzumiramo. Čak i nutritivno kvalitetne namirnice sadrže kalorije, pa njihov povećan unos ne znači automatski i gubitak kilograma.

Zaključak istraživanja zato nije da hleb pomaže pri mršavljenju, nego da određene vrste žitarica mogu biti deo zdrave ishrane. Umesto strogih zabrana, dugoročno je korisnije voditi računa o kvalitetu namirnica, veličini porcija i ukupnim prehrambenim navikama.

Video:

slika