Gorušica, peckanje iza grudne kosti, kiseo ukus u ustima posle jela, mnogima su ovi simptomi toliko poznati da lekove protiv refluksa drže u torbi ili fioci „za svaki slučaj“. Međutim, novo istraživanje iz Velike Britanije otvorilo je pitanje da li deo ljudi zapravo leči pogrešan problem.

Prema podacima Klinike za funkcionalna oboljenja creva u Velikoj Britaniji, veliki broj osoba koje su godinama smatrale da imaju gastroezofagealnu refluksnu bolest, odnosno GERB, nakon detaljnijih pregleda nije ispunjavao kriterijume za tu dijagnozu.

Istraživači su analizirali više od 700 ljudi koji su koristili terapiju zbog sumnje na refluks u šest ustanova britanske Nacionalne zdravstvene službe. Rezultati su pokazali da je približno trećina zaista imala potvrđen refluks, dok kod ostalih uzrok tegoba mogao biti drugačiji.

To je važno zato što se različita stanja ne leče na isti način.

Nije svaka gorušica posledica viška želudačne kiseline

Kod nekih ljudi simptomi koji liče na refluks mogu biti povezani sa takozvanom funkcionalnom gorušicom ili drugim poremećajima digestivnog sistema.

Upravo zato stručnjaci upozoravaju da nije dobro godinama uzimati terapiju samo zato što je nekada pretpostavljeno da je uzrok tegoba želudačna kiselina.

Profesor Entoni Hobson, direktor Klinike za funkcionalna oboljenja creva, ukazao je posebno na lekove iz grupe inhibitora protonske pumpe (PPI). U ovu grupu spadaju lekovi koji snažno smanjuju lučenje želudačne kiseline i često se koriste kod GERB-a i drugih bolesti povezanih sa kiselinom.

Oni mnogim pacijentima donose veliko olakšanje i imaju važnu ulogu u lečenju, ali problem može nastati kada ih dugo koriste ljudi kojima takva terapija zapravo nije potrebna.

Šta se dešava sa crevnom florom?

Želudačna kiselina nema samo ulogu u varenju hrane. Ona predstavlja i jednu od prvih prepreka mikroorganizmima koji u organizam ulaze hranom i pićem.

Kada se njeno stvaranje dugoročno snažno potiskuje, može doći do promena u sastavu mikroorganizama u digestivnom traktu.

Hobson upozorava da takve promene kod pojedinih pacijenata mogu imati značajan uticaj na crevni mikrobiom, a smanjena kiselost želuca može biti povezana i sa većom podložnošću određenim gastrointestinalnim infekcijama.

To, međutim, ne znači da su PPI lekovi opasni niti da ih treba samoinicijativno prestati uzimati. Kod ljudi koji imaju potvrđen GERB, čir ili druge odgovarajuće indikacije, ova terapija može biti veoma važna.

Poenta istraživanja je drugačija, treba biti siguran da se leči pravi uzrok simptoma.

Mnogi godinama leče „refluks“, a možda imaju nešto drugo

Procene navedene u britanskim medijima govore da milione ljudi u Velikoj Britaniji muče simptomi koji se pripisuju refluksu, a veliki broj njih koristi lekove koji smanjuju stvaranje kiseline.

Ako se nalazi ovog istraživanja mogu primeniti na širu populaciju, moguće je da značajan deo tih pacijenata zapravo nema klasični GERB i da bi za njihove tegobe bio prikladniji drugačiji pristup.

„Ako možete da utvrdite pravi razlog simptoma i pronađete odgovarajuće lečenje, to može imati ogroman uticaj na kvalitet života“, objasnio je Hobson.

I način života može pogoršati refluks

Kod osoba koje zaista imaju refluks, određene navike mogu dodatno pogoršavati tegobe. Među faktorima koji se često povezuju sa jačim simptomima su višak kilograma, pušenje i konzumiranje alkohola.

Pomoći mogu i manje porcije, izbegavanje obilnih obroka neposredno pre spavanja i prepoznavanje hrane koja kod određene osobe izaziva simptome.

Ipak, ako se gorušica stalno vraća, nije najbolje rešenje samo iznova posezati za lekovima.

Kada gorušica zahteva pregled lekara?

Britanski NHS savetuje da se lekaru obrate osobe kojima promene životnih navika i preparati iz apoteke ne donose olakšanje, kao i oni koji gorušicu imaju gotovo svakodnevno.

Posebno je važno javiti se lekaru ako se uz gorušicu pojave otežano gutanje ili osećaj da hrana zapinje, često povraćanje ili neobjašnjiv gubitak telesne težine.

Lekar tada može da proceni da li je zaista reč o refluksu, predloži odgovarajuće preglede i po potrebi promeni terapiju.

Najvažnija poruka stručnjaka zato nije da treba izbegavati lekove za želudačnu kiselinu, već da ih ne bi trebalo godinama uzimati bez jasnog razloga i povremene procene da li su i dalje potrebni.