Ljubavna priča između iranskog šaha Mohameda Reze Pahlavija i princeze Soraje Esfandiari-Bahtijari počela je kao bajka, a završila se kao jedna od najtužnijih romansi 20. veka. Venčali su se 12. februara 1951. godine u raskošnoj palati Golestan u Teheranu, samo dva dana pred Dan zaljubljenih. Sedam godina kasnije njihov brak je okončan, a Soraja je zauvek dobila nadimak – „princeza sa tužnim očima“.

Ljubav na prvi pogled – sa fotografije

Šah, koji je već bio razveden od egipatske princeze Favzije, navodno se zaljubio u fotografiju 18-godišnje Soraje, ćerke iranskog diplomate i nemačke majke. Ubrzo ju je pozvao u Teheran na večeru sa svojom majkom, kraljicom Tadž ol-Moluk. Već narednog dana usledila je veridba, a Soraja je dobila prsten sa dijamantom od 22,37 karata.

Njeno poreklo izazvalo je kontroverze. Odrasla u Nemačkoj i Švajcarskoj, katolički vaspitana i obrazovana u Evropi, Soraja nije bila tipična buduća kraljica tradicionalne muslimanske zemlje. Verski krugovi sumnjičavo su gledali na „polu-evropsku devojku“ koja nije odrasla u iranskoj kulturi. Godinama kasnije, u svojim memoarima, Soraja je priznala da je o Iranu znala iznenađujuće malo – ni istoriju, ni religiju, ni dubinu političkih tenzija koje su okruživale monarhiju.

Venčanje iz bajke – i težina krune

Njihovo venčanje bilo je jedno od najspektakularnijih tog vremena. Haljinu je dizajnirao „Christian Dior“ – izrađena od 37 metara srebrnog lamé materijala, ukrašena sa 6.000 dijamantskih komada i 20.000 pera, teška gotovo 20 kilograma. Toliko je bila masivna da su joj tokom ceremonije pomagale dvorske dame.

Ipak, iza glamura krio se politički pritisak. Iran je u tom periodu prolazio kroz ozbiljne unutrašnje krize – nacionalizaciju nafte, sukob sa Velikom Britanijom i kasniji državni udar 1953. godine, koji je uz podršku zapadnih sila učvrstio šahovu vlast. Soraja, mlada i nespremna, našla se usred političkog vrtloga.

Razvod zbog naslednika

Najveći pritisak došao je zbog naslednika. U monarhiji je rođenje muškog deteta bilo ključno za stabilnost dinastije. Lekari su Soraji saopštili da teško može da ostane u drugom stanju. Šah je navodno bio duboko zaljubljen, ali pod pritiskom dvora i države odlučio je da brak mora da se okonča.

Godine 1958. sa suzama u očima objavio je razvod. Soraja je kasnije rekla da je „žrtvovala sopstvenu sreću za dobro zemlje“. Šah se već 1959. oženio Farah Dibom, sa kojom je dobio četvoro dece, uključujući dva sina – prestolonaslednika Rezu Pahlavija.

Ironija sudbine bila je brutalna: dinastija Pahlavi ipak je srušena tokom Islamske revolucije 1979. godine. Šah je napustio Iran i umro u egzilu u Egiptu 1980. godine.

Život u luksuzu – bez sreće

Nakon razvoda, Soraja je zadržala titulu princeze i dobila značajnu finansijsku podršku. Živela je između Pariza, Rima i Švajcarske, postala simbol evropskog džet-seta i glamura šezdesetih godina. Okušala se i kao glumica, pojavivši se u nekoliko filmova, ali nikada nije uspela da pronađe trajnu sreću.

Imala je burnu romansu sa italijanskim rediteljem Frankom Indovinom, koji je tragično poginuo u avionskoj nesreći 1972. godine. Nakon toga, kako su govorili prijatelji, nikada se istinski nije oporavila.

Sudbinski pokušaj ponovnog susreta

Kada je krajem sedamdesetih saznala da šah boluje od raka, Soraja mu je poslala pismo u kojem je izrazila želju da ga vidi. On je, prema svedočenjima istoričara, odgovorio da bi voleo da se susretnu. Međutim, kada je stigla u Egipat, šah je već bio preminuo.

Istoričar Abas Milani njihovu vezu opisao je kao „ljubav sudbinski ukrštenih zvezda“ – snažnu, ali osuđenu na nesrećan kraj.

Kraj na simboličan datum

Soraja je umrla u Parizu 26. oktobra 2001. godine, u 69. godini. Tog dana njen bivši suprug bi proslavio 82. rođendan. Mnogi su u toj simbolici videli poslednju vezu između dvoje ljudi koje su istorija, politika i sudbina razdvojile, ali nikada do kraja emotivno odvojile.

Njihova priča ostala je zapisana kao romansa u senci krune – dokaz da ni moć, ni bogatstvo, ni raskošne palate ne mogu garantovati sreću.