Mnogi ljudi skoro svakodnevno koriste ChatGPT i druge alate veštačke inteligencije da pronađu inspiraciju za putovanje, osmisle jelovnik, dobiju savet, a neki čak razgovaraju o ljubavnim problemima. Ipak, koliko god ChatGPT delovao kao praktičan i bezazlen digitalni sagovornk, stručnjaci upozoravaju da postoje informacije koje nikako ne bi trebalo da delimo sa njim.

Istraživanje Stanfordskog instituta za veštačku inteligenciju usmerenu na čoveka pokazalo je da vodeće kompanije koje razvijaju AI četbotove koriste razgovore korisnika za unapređenje svojih modela, dok neke podatke čuvaju i na neodređeno vreme.

Problem je u tome što ljudi često zaboravljaju da ono što napišu dok razgovaraju sa četbotom može biti sačuvano, analizirano ili ponovo upotrebljeno. Zato stručnjaci izdvajaju pet kategorija informacija sa kojima bi trebalo biti posebno oprezan.

1. Lični podaci i informacije koje otkrivaju vaš identitet

Puno ime i prezime, kućna adresa, broj telefona, broj pasoša, lične karte ili vozačke dozvole, sve su to podaci koje ne bi trebalo unositi u razgovor sa ChatGPT-ijem.

Stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju da deljenje ovakvih informacija može povećati rizik od krađe identiteta, fišing napada i zloupotrebe ličnih podataka.

Čak i kada koristite ChatGPT za nešto naizgled bezazleno, poput sređivanja biografije, prethodno uklonite sve podatke koji mogu da otkriju vaš identitet.

2. Intimni detalji o privatnom životu

Nekim ljudima je lakše da o svojim problemima razgovaraju sa ChatGPT-jem nego sa prijateljicom. Upravo u tome se krije jedna od zamki.

Pošto četbot odgovara na način koji podseća na ljudski razgovor, lako možete steći utisak da je reč o potpuno privatnom i sigurnom prostoru. Međutim, stručnjaci upozoravaju da taj osećaj sigurnosti može biti varljiv.

Detalji o ljubavnim vezama, porodičnim sukobima, mentalnom stanju, navikama i najintimnijim mislima predstavljaju osetljive informacije. One ne uživaju automatski istu pravnu zaštitu kao poverljivi razgovori sa lekarom ili advokatom.

Zato, čak i kada vam je potrebno da se nekome poverite, razmislite koliko detalja zaista morate da otkrijete.

3. Zdravstveni podaci i medicinska dokumentacija

Sve više ljudi koristi veštačku inteligenciju kako bi pronašli odgovore u vezi sa zdravljem. Neki traže objašnjenje simptoma, drugi žele da razumeju rezultate analiza ili pronađu informacije o određenoj terapiji.

Iako AI može biti koristan za opšte informisanje, deljenje lične medicinske dokumentacije nosi rizike po privatnost. Pored toga, odgovori četbota nisu uvek tačni i ne mogu zameniti pregled i savet lekara.

Za razliku od zdravstvenih radnika, većina popularnih AI četbotova nije obavezana istim pravilima poverljivosti koja važe za medicinske ustanove.

Ako želite da postavite pitanje o zdravlju, izbegavajte unošenje punog imena, datuma rođenja, broja zdravstvenog osiguranja i drugih podataka koji mogu da vas identifikuju.

4. Poverljive informacije sa posla

Možda vam ChatGPT pomaže da napišete izveštaj, analizirate dokument ili pronađete rešenje za poslovni problem. Ipak, to ne znači da je pametno da mu poverite sve poslovne informacije.

Interni izveštaji, podaci o klijentima, poslovne strategije, izvorni kodovi i dokumenti zaštićeni ugovorom o poverljivosti ne bi trebalo da budu deo vaših upita.

Jedan nepromišljen unos može predstavljati kršenje poslovnih pravila, ugovornih obaveza ili propisa o zaštiti podataka.

Zato je važno da pre korišćenja AI alata na poslu proverite pravila svoje kompanije.

5. Finansijski podaci i informacije o novcu

Brojevi bankovnih računa, podaci sa platnih kartica, informacije o investicijama, platni listići i poreske prijave spadaju među informacije koje nikada ne bi trebalo da delite sa AI četbotom.

Iako vam veštačka inteligencija može pomoći da razumete opšte finansijske pojmove ili napravite okvirni plan budžeta, lične finansijske podatke najbolje je zadržati za sebe.

Ukoliko takvi dokumenti dospeju u pogrešne ruke, mogu biti iskorišćeni za prevaru, ucenu ili ciljane napade na vas i članove vaše porodice.

Šta ako ste već podelili neke od ovih informacija?

Nema razloga za paniku, ali je dobro da preduzmete nekoliko koraka. Najpre, proverite podešavanja privatnosti u aplikaciji koju koristite. U zavisnosti od platforme, možda možete da isključite korišćenje razgovora za unapređenje modela, upravljate istorijom razgovora ili izbrišete određene četove.

Imajte na umu da brisanje razgovora ne mora automatski značiti da su svi povezani podaci odmah uklonjeni iz svih sistema.

Stručnjaci savetuju i da se koriste pseudonimi i opšte formulacije. Umesto imena konkretne osobe ili kompanije, možete napisati „jedan klijent iz zdravstvenog sektora“ ili „moja prijateljica“.

Najvažnije je da promenite način na koji posmatrate razgovore sa veštačkom inteligencijom. Umesto da ih doživljavate kao privatni dnevnik ili razgovor sa bliskom osobom, trebalo bi da ih tretirate kao mesto gde treba pažljivo da birate šta delite.

Video:

emb