Patite unapred? Eksperti objašnjavaju zašto imamo crne misli, a sve je u redu

Tuga nas sve kad-tad pogodi, ali ne dolazi uvek nakon gubitka. Ponekad se naša tuga pojavi onda kada je najmanje očekujemo, dok unapred proživljavamo težak događaj koji se može desiti u bliskoj ili čak dalekoj budućnosti. Ništa se još nije potpuno promenilo, ali se veliki deo nas već sprema za slamanje srca.

Ovo iskustvo se često naziva anticipatorna tuga, tj. tuga unapred, i iako se o njoj najčešće govori u kontekstu ozbiljnih dijagnoza ili predstojeće smrti, taj osećaj se može primeniti i na manje, svakodnevne okolnosti.

Da stvar bude još teža, mnogi se brinu da tuguju „prerano“ ili da čak upropašćavaju vreme koje im je preostalo u kojoj god okolnosti da se nalaze. Radi veće jasnoće, razgovarali smo sa stručnjacima za traumu o tome kako anticipatorna tuga može izgledati u svakodnevnom životu, da li ona olakšava ili otežava konačni završetak i kako ostati prisutan u trenutku dok i dalje poštujemo ono kako život izgleda upravo sada.

Šta znači „anticipatorna tuga“

Jednostavno rečeno, anticipatorna tuga je emotivni proces žalovanja zbog gubitka pre nego što se on uistinu dogodi.

„Ovaj termin potiče iz rada psihijatra Eriha Lindemana iz 1940-ih godina i ispoljava se sa mnogim istim karakteristikama kao i tuga nakon gubitka, poput tuge i anksioznosti“, kaže Nik Santo, licencirani klinički socijalni radnik i osnivač ordinacije ,,Santo Psychotherapy" za Real Simple. „Ona se manifestuje kao neka vrsta probe života bez osobe ili stvari koja odlazi.“ Zbog toga anticipatorna tuga može delovati zbunjujuće: ne tugujete za nečim što je potpuno nestalo, ali se već prilagođavate mogućnosti da će to izgledati drugačije.

Ova vrsta tuge može početi nakon dijagnoze koja vam menja život ili nas pogoditi naizgled niotkuda običnim utorkom.

„Skloni smo da o tuzi razmišljamo kao o nečemu što dolazi nakon gubitka ili završetka, ali često naši umovi i tela počinju da tuguju čim shvatimo da se nešto što volimo menja ili da bi uskoro moglo nestati“, kaže dr Meri Katerin Makdonald, istraživačica traume i autorka knjige ,,Unbroken: The Trauma Response Is Never Wrong". „Možete osećati tugu, strah, bes, anksioznost, pa čak i čežnju za nečim što je tehnički još uvek tu.“

U izvesnom smislu, anticipatorna tuga odražava vaše najdublje vezanosti. „Tugujemo zato što nam je do nečega stalo, a ponekad ta tuga počinje onog trenutka kada shvatimo da to možda nećemo moći da zadržimo u obliku koji poznajemo“, kaže Makdonaldova. Ovi osećaji nisu znak da preterano reagujete, čak i ako se ta tuga čini van konteksta. Ona često odražava koliko volite neku osobu, mesto, životinju ili životno poglavlje.

Zašto svakodnevni završeci mogu izazvati pravu tugu

Smrt je najprepoznatljiviji oblik gubitka, ali je daleko od jedinog. Neke od najtežih tranzicija uključuju stvari koje se polako ili brzo menjaju, umesto da nestanu preko noći. Ponekad promena može biti prilično daleka, umesto da odražava ono što je tačno u datom trenutku. Na primer, možete tugovati što vaše dete odrasta i odlazi na fakultet dok je ono još uvek prilično malo i zavisno od vas.

„Koncept 'ambivalentnog gubitka' porodične terapeutkinje Polin Bos otvorio je ovu temu, pokazavši da tuga ne zahteva smrt da bi bila legitimna“, kaže Santo. „Proširio bih tu ideju još dalje: ono za čim tugujemo jeste relacioni kontekst koji je organizovao naše unutrašnje iskustvo. To je naš osećaj rutine, identiteta ili stabilnosti, čak i dok je on tehnički još uvek prisutan.“

Evo još nekih običnijih primera za koje Santo smatra da su posebno česti:

• Prijatelji koji se sele: Možete početi da žalite za lakoćom spontanih planova i pre nego što dođe do prekida prijateljstva ili razdvajanja.

• Gubitak posla: Ljudi često tuguju zbog gubitka strukture i identiteta nedeljama pre svog poslednjeg radnog dana, čak i kada je tranzicija pozitivna.

• Starenje kućnih ljubimaca: Možete početi da tugujete zbog gubitka zajedničkih rutina, poput svakodnevnih šetnji ili češkanja po leđima, pre nego što oni zaista odu.

• Odbacivanje od strane roditelja: osobe mogu početi da tuguju za porodičnim odnosom koji bi želele da imaju, čak i dok su ti članovi porodice fizički prisutni.

Ova šira definicija tuge objašnjava zašto čak i pozitivne tranzicije mogu doneti složene emocije. „Jedna od zabluda koju pokušavam da osporim u svom radu jeste da tuga pripada isključivo smrti“, kaže Makdonaldova. „Tuga je odgovor na bilo koju vrstu gubitka, a gubitak može uključivati bilo koju značajnu promenu u našim životima.“

Čak i promene koje sami izaberemo mogu nositi osećaj gubitka jer svaki novi početak zatvara vrata nečemu drugom. „Mnogi budući studenti su istovremeno oduševljeni što se sele od kuće i tuguju za životom koji ostavljaju iza sebe“, kaže Makdonaldova. „Možete se radovati što vaše dete odrasta i istovremeno patiti za verzijom njega koja nestaje.“

Da li osećaj anticipatorne tuge može olakšati kraj?

Mnogi se s pravom pitaju da li je rano preživljavanje bola oblik pripreme ili samo još jedan način da se duže pati. Anticipatorna tuga ne mora nužno da olakša stvari, ali nije ni nešto što želite potpuno da potisnete.

„Bila bih oprezna sa razmišljanjem o anticipatornoj tuzi kao načinu da se deo tuge 'skloni s puta'“, kaže Makdonaldova. „Tuga zaista ne funkcioniše kao bankovni račun na koji možete unapred uplaćivati rate.“ I iako rano tugovanje ne može izbrisati bol na kraju, ono može promeniti način na koji pristupamo vremenu koje vodi do tog kraja.

„Ono što anticipatorna tuga može da uradi jeste da nam da vreme da počnemo da prihvatamo stvarnost, izražavamo osećanja, vodimo važne razgovore, izgovorimo stvari koje želimo da kažemo i razmislimo o tome kako želimo da prođemo kroz taj završetak“, kaže Makdonaldova. „To može biti izuzetno važno jer može promeniti prirodu i okolnosti koje okružuju gubitak. Ali to ne znači nužno da će konačni gubitak biti bezbolan.“

Čak i kada ljudi imaju vremena da se prilagode, neki završeci će i dalje duboko boleti. „Odgovor na to da li anticipatorna tuga pomaže jeste da su neki gubici razorni“, kaže Makdonaldova. „Znati da gubitak dolazi i živeti u svetu nakon što se dogodio jesu dva veoma različita iskustva. Cilj nije uvežbati tugu toliko dobro da kasnije neće boleti. Cilj je dozvoliti sebi da budemo prisutni u iskustvu koje zapravo imamo sada.“

Kako se nositi sa time a da ne propustite vreme koje još uvek imate

Ako se nađete u naletu anticipatorne tuge — čak i ako je, i posebno kada je taj kraj „običan“ — postoje načini da se ublaži emotivni teret predstojeće tranzicije. Ove strategije se manje bave izbegavanjem tuge, a više time da vam pomognu da ostanete prisutni dok prolazite kroz nju.

Imenujte svoja osećanja

Pokušajte da imenujete osećanje i okolnost bez umanjivanja rečima poput „to je samo posao“ ili „to je samo ljubimac“. „Ovo ne čini gubitak ništa manje stvarnim“, kaže Santo. „Takođe, budite spremni da prihvatite ambivalentnost; većina tranzicija nosi i gubitak i olakšanje, i oba su tačna u isto vreme.“ To prepoznavanje može napraviti mesta za složene emocije koje često dolaze sa promenom, uključujući i osećanja za koja se čini da ne bi trebalo da postoje zajedno.

Ne pokušavajte da rešite problem

Tuga često stvara poriv da se stvari poprave, pripremi za njih ili pronađe način da se zaobiđe bol. Ali nekim emocijama je potrebno priznanje pre nego što im zatreba akcija. „Mislim da je najvažnije pokušati da osećanja ne pretvorite odmah u problem koji morate da rešite“, kaže Makdonaldova. „Toliko toga što je ljudima u žalosti potrebno nije popravljanje, već svedočenje, uključujući i od njih samih. Ponekad je najkorisnija stvar koju možemo da uradimo da jednostavno budemo uz ono što se dešava.“

Razgovarajte o tome

Ako vam se čini izvodljivim, razgovarajte o svojoj tuzi sa drugima. „Kada shvatimo da predstoji gubitak, ponekad želimo da se okrenemo od te stvarnosti, ali razgovor o onome čega se plašimo čini da iskustvo deluje manje izolujuće“, kaže Makdonaldova. Kada je reč o nečemu običnijem, možda ćete se osećati neprijatno da se poveravate prijateljima, pa uvek možete kontaktirati terapeuta kako biste prošli kroz te trenutke.

Budite promišljeni sa svojim vremenom

Takođe može pomoći ako ste promišljeni u pogledu vremena koje vam je preostalo, bilo da se to odnosi na gubitak roditelja ili čak gubitak posla. „Privlačnost budućeg gubitka je toliko jaka da nas može izvući iz sadašnjosti“, dodaje Makdonaldova. „Umesto da sve svoje vreme provodite mentalno živeći u budućem gubitku, pokušajte da se sidrite u sadašnjosti.“ Makdonaldova predlaže da zapitate sebe: „Šta želim da primetim, kažem, uradim ili zapamtim dok je ovo još uvek tu?“

„Na kraju, mislim da je važno razumeti da cilj nije postati toliko dobar u tuzi da gubitak prestane da boli“, kaže Makdonaldova. „Tuga je bolna upravo zato što su nam naši odnosi, identiteti, mesta, životinje i životna poglavlja važni. Zadatak je naučiti kako napraviti mesta za taj bol bez dopuštanja da nam strah od kraja oduzme sav život koji se još uvek dešava pre njega.“

Bonus video: