Novo istraživanje otkrilo je da rano odlazak na spavanje u predškolskom uzrastu smanjuje rizik od razvoja gojaznosti u tinejdžerskim godinama, ali i da kvalitet i količina sna imaju trajne posledice na mnoge aspekte ponašanja kod dece.

Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Pediatrics pokazalo je da predškolci koji ranije idu na spavanje imaju znatno manji rizik od gojaznosti u tinejdžerskim godinama. Drugim rečima, dobra i dosledna rutina spavanja mogla bi igrati ključnu ulogu u prevenciji prekomerne težine kasnije u detinjstvu.

„Druga istraživanja su pokazala prednosti ranijeg odlaska u krevet po ponašanje dece, kognitivni razvoj i koncentraciju. Redovna rutina spavanja, uključujući i rano spavanje, takođe je povezana sa manjim problemima sa snom, poput noćnih buđenja ili poteškoća sa uspavljivanjem“, rekla je autorka istraživanja Sara Anderson.

Prema njoj, u pitanju nije nužno tačno određeno vreme u koje dete ide na spavanje, već kvalitet i količina sna koji imaju trajne posledice na mnoge aspekte ponašanja. Neočekivano, sve – od sposobnosti upravljanja emocijama, mentalnih zdravstvenih problema, hormona pa do metabolizma – može biti pod uticajem nedostatka sna.

Preporuke

Ove godine, Američka akademija za medicinu spavanja objavila je preporuke za spavanje kod dece prema uzrastu, uključujući i popodnevni san:

  • Bebe od 4 do 12 meseci: 12 do 16 sati sna

  • Deca od 1. do 2. godine: 11 do 14 sati sna

  • Deca od 3. do 5. godine: 10 do 13 sati sna

  • Deca od 6. do 12. godine: 9 do 12 sati sna

  • Tinejdžeri od 13. do 18. godine: 8 do 10 sati sna

Prema ovim smernicama, potpuno je jasno da bi roditelji trebalo da se zapitaju koliko rano njihovo dete treba da ide na spavanje kako bi dobilo dovoljno sati sna, umesto da se pitaju koje je „normalno“ vreme za spavanje.

Pedijatar Sumit Bhargava sa Univerziteta Stanford takođe savetuje roditeljima da odrede vreme za spavanje koje će detetu omogućiti dovoljnu količinu sna kako bi narednog dana funkcionisalo najbolje moguće.

„Rani odlazak na spavanje neće nužno uticati na fizičko zdravlje, raspoloženje ili mentalno zdravlje deteta u pozitivnom smislu. Cilj bi trebao biti da se izabere prikladno vreme koje će detetu omogućiti onoliko sna koliko mu je potrebno“, objašnjava dr Bhargava.

Drugim rečima, na roditeljima je da shvate kako njihova deca najbolje funkcionišu, jer svi znamo da je svako dete različito, a ipak – izgleda da mnogo dece ne dobija dovoljno sna.

„San je jednako važan u ljudskom životu kao hrana i vazduh. Provodimo gotovo trećinu života spavajući“, zaključio je dr Bhargava.

 

Bonus video: