Dijana Đoković je postala globalno prepoznatljiva kao majka i sveobuhvatna podrška najvećeg tenisera svih vremena. Međutim, iza njenog imena krije se intrigantna životna priča, kojom pokazuje da ništa nije nemoguće ako dovoljno verujete u to.
Rođena 1964. godine u Hrvatskoj kao Dijana Žagar, odrasla je u atmosferi ljubavi prema sportu i porodici. Još od detinjstva suočavala se s brojnim izazovima. Ratna situacija u bivšoj Jugoslaviji i finansijske poteškoće postavile su ozbiljne prepreke na putu prema ostvarenju snova i ciljeva. Uprkos svim nevoljama, Dijana je bila nepokolebljiva potpora svom sinu tokom teških vremena, hrabreći ga i potstičući ga da ide napred.
Kada je Novak postao profesionalni teniser i počeo osvajati naslove, Dijana je ostala snažna figura u njegovom životu. Međutim, ona je mnogo više od samo majke i podrške. Aktivno učestvuje u humanitarnim akcijama i društvenom radu. Kao suosnivačica Fondacije "Novak Đoković", zajedno sa suprugom Srđanom, posvećena je pružanju pomoći u području obrazovanja, sporta i zdravstva za decu u Srbiji. Njena filantropska aktivnost predstavlja inspiraciju mnogima širom sveta.
- To što je ona sve istrpela sve ove godine, ma to je neverovatno! Pa i mene, težak sam. Ali i sve te okolnosti u kojima smo živeli, u kojima su deca odrastala. Čak 17 godina smo boravili po tuđim stanovima. Radila je, dojila je i čuvala Novakovu mlađu braću, i još nam slala novac da bismo igrali na turnirima - naglasio je Srđan, a prenosi si Stil Kurir.
Dijanino poreklo i promena vere
Priznala je da joj nije od malih nogu usađena vera u Boga.
- Moji roditelji jesu katolici, ali su ih partija i komunizam vaspitavali. Izjašnjavali su se kao Jugosloveni. Mene nisu učili odmalena da ja verujem u Boga, niti smo slavili Uskrs ili Božić. Onda to nisam mogla ni na svoju detu da prenesem, jer ni ja nisam imala, biću iskrena. U Srđanovoj porodici opet nisu isto bili kršteni, jer nisu smeli - kaže Dijana.
A onda su po želji Srđanove mame organizovali zajedničko krštenje.
- Pokojna Srđanova majka Stanka, koja je imala jako tešku bolest - rak kostiju, pred kraj života je rekla da bi volela da krsti decu pre nego što umre. I ja sam se pitala kako da se krstim, kada su moji poreklom katolici. Nisam bila krštena u katoličkoj crkvi, ali poreklo vučem, iako sam odrasla i živim u Srbiji ceo život - objašnjava.
Otkriva da se u njoj nešto promenilo samo od sebe kada je donela na svet drugog sina.
- Međutim, što su oni mene više pristiskali, ja sam bila sve dalje od te odluke, e onda su me pustili. Kada sam rodila Marka, e tada se u meni nešto samo preokrenulo. I rekla sam: "Da, ja želim da se krstim i želim da krstim moju decu". I tako smo odlučili da se svi krstimo u maju 1992. u Žiči i to u staroj crkvi.
- U jednom momentu mi prilazi sveštenik i sad ja treba da kažem svoje ime. Kada sam izgovorila Dijana, on me onako pogleda i kaže ne može, nije pravoslavno, već rimokatoličko. Vrteo se tri kruga oko oltara i vrati se i pita šta da radimo. Opet se proštea tri kruga oko oltara i ja se setim da kod katolika postoji kršteno i građansko ime. I kažem mu mogu li da zadržim moje ime, volim ga, a vi meni dajte crkveno ime. I on pristane.
Mislila je da će joj Srđan dati ime Srbijanka.
- Pogledam krajičkom oka Srđana, vidim da mu radi mozak 360 na sat, a u sebi se molim da nije samo Srbijanka, jer je on meni, dok smo se zabavljali, rekao kakva Dijana, ja ću tebe da preksrtim u Srbijanka. A ja sam imala i razrednu u Nišu koja se tako zvala i bila je onako oštra. Da bi on u jednom momentu rekao Milica i ja sam odmah rekla - može! Tako da je meni kršteno ime Milica i mi smo se venčali kao Srđan i Milica Đoković - kroz osmeh je ispričala Noletova mama u emisiji "Dok anđeli spavaju".
