Nekadašnja prva teniserka sveta Monika Seleš pre tačno 28 godina napadnuta je na turniru u Hamburgu, kada je ubodena nožem u leđa, što je potpuno preokrenulo njen život. Ona je tada igrala meč četvrtfinala turnira u Hamburgu, protiv Magdalene Malejeve, kada je Ginter Parhe uleteo na teren u drugom setu i napao je nožem dužine 23 centimetra jer nije mogao da podnese da njegova miljenica, nemačka teniserka Štefi Graf, više neće biti prva na svetu. Monika je posle dve godine ponovo igrala tenis, godinu dana kasnije osvojila je Australian Open i još nekoliko turnira, ali nikad više nije zaigrala u Nemačkoj.
- Dugo sam ovo čuvala za sebe, ali napad nožem ostavio je i jednu sasvim neobičnu posledicu na mene. Uz sve strahove i fobije više nisam mogla kontrolisati svoj apetit. To je trajalo godinama. Bilo me je sramota, jer nisam mogla prihvatiti da nešto nemam pod kontrolom. Pojela bih ogromne količine u kratkom vremenu i to se onda loše odražavalo na fizičku pripremu nakon povratka na teren - izjavila je Selešova za jedan američki magazin.
Mediji su posle napada nagađali da je imao i politički razlog s obzirom da je ona tada nastupala kao takmičar Jugoslavije, ali se na kraju ustanovilo da je Parhe, ipak, bio psihički bolesnik. On nikada nije završio u zatvoru već mu je određeno lečenje u trajanju od dve godine.
- Neverovatno je da me je taj čovek povredio sa namerom, a za to nije dobio nikakvu kaznu. Jednostavno, ne želim više da idem u Nemačku, ne osećam se prijatno i sve me podseća na taj dan - govorila je Monika.
U svojoj drugoj knjizi “Od straha do pobede”, ona je napisala da su se članovi njene porodice odrekli svojih karijera, prodali sve što su mogli i 1986. godine otišli u Ameriku. Ona je otkrila da je istovremeno dok se oporavljala od rane saznala da joj otac umire.
- Postojao je razlog zašto tata nije prisustvovao onom sudbonosnom meču u Hamburgu. Kad su mi se on i mama pridružili u Vejlu, izgledao je loše. Bio je pripadnik stare garde i mrzeo je doktore, jednostavno nije mogao da podnese preglede. Imao je rak prostate. Bila sam uništena, kao da se neko okrutno našalio sa mnom. Tata je smešten u vrhunsku kliniku Mejo u Minesoti. U proleće te 1993. godine, bila sam bolesna od brige za oca i strahovala sam za svoju karijeru. Želela sam da budem pored njega, ali morala sam prvo sebe da izlečim.
Kaže da je njegova smrt bila teža rana od one od noža.
- Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, tata je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, ja sam bila pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova i hrabrila ga da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od hamburške rane. Teško je kada tokom meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno - navela je u autobiografiji.
Zvanično se povukla 2008. godine.
- Skoro tri decenije svakog jutra budila sam se misleći na tenis. Poslednjih godina shvatila sam da na ovom svetu ima mnogo važnijih stvari, upravo onih koje su mi nedostajale dok sam dane provodila prebacujući lopticu preko mreže. Uostalom, stigle su neke nove generacije mladih lavica željnih pobeda i slave, pa nema smisla da ih jedna penzionerka izaziva na megdan. Smatram da sam na vreme ostavila profesionalni sport. Reket i loptice promenili su mi život, delili su sa mnom istu sudbinu, svaku kap znoja, svaki sekund proveden na terenu. Za mene tenis nikad nije predstavljao teškoću ili posao - piše u zvaničnom saopštenju kojim je fanove obavestila o povlačenju.
