Član stručnog štaba Novaka Đokovića i jedan od najboljih hrvatskih sportista svih vremena, teniser Goran Ivanišević, tokom karijere osvojio je brojne trofeje, ali jedini „meč“ koji mu je istinski bio važan nije uspeo da dobije.
Trideset godina trajala je borba njegove sestre Srđane sa jednom od najtežih bolesti – leukemijom. Izgubila ju je 2019, u 52. godini, posle operacije srca, posle koje se nije probudila. Iza nje je ostalo troje dece: Lana, Goran i Ivana.
Tužna priča porodice Ivanišević započela je 1988. godine kada je pet godina starijoj Goranovoj sestri dijagnostikovan Hočkinov sindrom. U to vreme on je imao 17 godina i spremao se za turnir u Australiji.
‒ Pre nego što sam otputovao otac mi je rekao: „Imam loše vesti. Sestra ti je bolesna, moramo da joj se posvetimo, sad si sam.“ Tretmani za tu vrstu bolesti, od koje je umiralo mnogo ljudi, bili su vrlo skupi i te noći nisam spavao ‒ pričao je Ivanišević.
Foto: AP
‒ Nagradni fond koji sam zaradio uzeo sam u kešu, do tada sam taj iznos video samo na televiziji. Onda sam, sećam se, putovao na „Dejvis kup“ protiv Danske, koji je igran u Beogradu. Sa sobom sam nosio sav taj novac. Stjuardesa me je 16 puta pitala hoću li skinuti jaknu, a ja sam je svaki put odbio: „Ne, dobro mi je ovako.“
Kada je došao kući, ocu je dao jaknu u kojoj je bio sav novac od osvojene nagrade, kako bi mogao da plati Srđanino lečenje.
‒ Imala je rak limfnih čvorova kad je bila mlađa, prošla je silna zračenja i sve je ostavilo traga. Bolest se nije vratila, ali su oštećenja bila u svim mekim tkivima. Posebno su stradala pluća i srce. Godinu dana pre smrti imala je tešku upalu pluća. Virus je napao tri zaliska i bila je potrebna promena. Operacija je trajala 11 sati. Sve je prošlo u najboljem redu, planirali su kako da je probude. Međutim, javila se hipertenzije i nisu mogli da joj pomognu ‒ objasnio je u intervjuu za portal „24. sata.hr“ najstariji Ivanišević, Srđan, Goranov i Srđanin tata.
Srđana Ivanišević, koja je bila omiljena u Splitu, sahranjena je na groblju u rodnom gradu, uz pesmu „Moj lipi anđele“, Olivera Dragojevića.
