Kada čujete ime Radmile Savićević, pred očima vam je najverovatnije Riska iz "Srećnih ljudi" koja užurbano ide po kući i gunđa zbog nemara svojih ukućana. Ili majke Vuke u "Pozorištu u kući" koja donosi raznorazne đakonije iz svojih udaljenih Pržogrnaca.
Uvek nasmejana glumica osvajala je svojom beskrajnom harizmom i dobrim raspoloženjem, a u mladosti i lepotom. Celog života je uživala je beskrajnu naklonost publike, pre svega zahvaljujući ulogama u pomenutim kultnim serijama i legendarnom ostvarenju "Kamiondžije".
Njene uloge mnogima su ostale u lepom sećanju pre svega jer je u drugoj fazi svoje karijere harizmatična Radmila igrala uglavnom majke i bake, starije žene iz naroda kojima je najvažnije da je stomak pun i da su deca nasmejana.
Međutim, u mladosti ona se nije mnogo razlikovala od svojih holivudskih koleginica iz tog vremena. Kada je bila samo mlada glumica na putu ka zvezdama, Radmila Savićević izdvajala se i velikom lepotom. Na društvenim mrežama pronašli smo jednu fotografiju slavne Kruševljanke iz dana kada je bila ambiciozna i mlada pozorišna glumica.
Rođena u Kruševcu 8. februara 1926. godine, Riska nije bila krštena sve do svoje sedme godine, kada je morala to da uradi radi školovanja. Radmila je provela teško detinjstvo u siromaštvu, a njen otac je u jednom momentu napustio majku i ostavio je samu sa troje dece, bez ičega, igde. Završila je zanatsku školu jer nije imala mogućnosti da se školuje u gimnaziji, koju je ona oduvek želela.
Takođe, zbog istog problema nije mogla ni na fakultet da ide. Radmila je često radila po njivama, gde je kukuruze okopavala, a majka joj je bila šnajderka.
Riska je kasnije svoju srodnu dušu i sreću pronašla sa Božidarom Savićevićem, kojeg ja upoznala na korzou u Kruševcu. Kako su pričali njeni poznanici, ona svog muža nikada nije nazivala imanom ili nekim drugim nadimkom sem "moj čovek".
Boža se veoma mlad razboleo, a Radmila je o njemu brinula, čuvala ga, mazila i pazila, tako da je doživeo starost. Ona je bila izuzetno ljubomorna, pa postoji legenda da je sekla i bušila kulise kako bi imala bolji pogled na glumce kada je Boža imao neku scenu sa mladom koleginicom.
Prvenstveno je bila članica Kruševačkog pozorišta, a potom je izvesno vreme radila u Niškom narodnom pozorištu. Jednu od svojih najvećih uloga - Živku Popović u predstavi "Gospođa ministarka" u Kruševcu je premijerno igrala dva puta, 1946. i 1948. godine. Sredinom 20. veka prešla je u Beograd, gde je postala prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta.
Dobitnica je svih nagrada koje se mogu dobiti u oblasti glume. Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen čovek, kako ga je zvala, Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.
povezane vesti
