Kada čujete ime Radmile Savićević, pred očima vam je najverovatnije Riska iz "Srećnih ljudi" koja užurbano ide po kući i gunđa zbog nemara svojih ukućana. Ili majke Vuke u "Pozorištu u kući" koja donosi raznorazne đakonije iz svojih udaljenih Pržogrnaca.
Uvek nasmejana glumica osvajala je svojom beskrajnom harizmom i dobrim raspoloženjem, a u mladosti i lepotom. Celog života je uživala je beskrajnu naklonost publike, pre svega zahvaljujući ulogama u pomenutim kultnim serijama i legendarnom ostvarenju "Kamiondžije".
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Njene uloge mnogima su ostale u lepom sećanju pre svega jer je u drugoj fazi svoje karijere harizmatična Radmila igrala uglavnom majke i bake, starije žene iz naroda kojima je najvažnije da je stomak pun i da su deca nasmejana.
Međutim, u mladosti ona se nije mnogo razlikovala od svojih holivudskih koleginica iz tog vremena. Kada je bila samo mlada glumica na putu ka zvezdama, Radmila Savićević izdvajala se i velikom lepotom. Na društvenim mrežama pronašli smo jednu fotografiju slavne Kruševljanke iz dana kada je bila ambiciozna i mlada pozorišna glumica.
Rođena u Kruševcu 8. februara 1926. godine, Riska nije bila krštena sve do svoje sedme godine, kada je morala to da uradi radi školovanja. Radmila je provela teško detinjstvo u siromaštvu, a njen otac je u jednom momentu napustio majku i ostavio je samu sa troje dece, bez ičega, igde. Završila je zanatsku školu jer nije imala mogućnosti da se školuje u gimnaziji, koju je ona oduvek želela.
Takođe, zbog istog problema nije mogla ni na fakultet da ide. Radmila je često radila po njivama, gde je kukuruze okopavala, a majka joj je bila šnajderka.
Riska je kasnije svoju srodnu dušu i sreću pronašla sa Božidarom Savićevićem, kojeg ja upoznala na korzou u Kruševcu. Kako su pričali njeni poznanici, ona svog muža nikada nije nazivala imanom ili nekim drugim nadimkom sem "moj čovek".
Boža se veoma mlad razboleo, a Radmila je o njemu brinula, čuvala ga, mazila i pazila, tako da je doživeo starost. Ona je bila izuzetno ljubomorna, pa postoji legenda da je sekla i bušila kulise kako bi imala bolji pogled na glumce kada je Boža imao neku scenu sa mladom koleginicom.
Prvenstveno je bila članica Kruševačkog pozorišta, a potom je izvesno vreme radila u Niškom narodnom pozorištu. Jednu od svojih najvećih uloga - Živku Popović u predstavi "Gospođa ministarka" u Kruševcu je premijerno igrala dva puta, 1946. i 1948. godine. Sredinom 20. veka prešla je u Beograd, gde je postala prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta.
Dobitnica je svih nagrada koje se mogu dobiti u oblasti glume. Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen čovek, kako ga je zvala, Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.
