Glumica raskošnog talenta, Radmila Savićević je napustila ovaj svet 8. novembra 2001. godine u Beogradu.
Rođena u Kruševcu 8. februara 1926. godine, Riska nije bila krštena sve do svoje sedme godine, kada je morala to da uradi radi školovanja. Radmila je provela teško detinjstvo u siromaštvu, a njen otac je u jednom momentu napustio majku i ostavio je samu sa troje dece, bez ičega, igde.
Radmila Savićević je završila zanatsku školu jer nije imala mogućnosti da se školuje u gimnaziji, koju je ona oduvek želela.
Takođe, zbog istog problema nije mogla ni na fakultet da ide. Radmila je često radila po njivama, gde je kukuruze okopavala, a majka joj je bila šnajderka.
"Riska od Ristane, vriska će tek da nastane": Najpoznatije replike ČUVENE Radmile Savićević će vas NASMEJATI do suza, a neke od njih i vi sigurno izgovarate
Riska je kasnije svoju srodnu dušu i sreću pronašla sa Božidarom Savićevićem, kojeg ja upoznala na korzou u Kruševcu. Kako su pričali njeni poznanici, ona svog muža nikada nije nazivala imanom ili nekim drugim nadimkom sem "moj čovek".
Boža se veoma mlad razboleo, a Radmila je o njemu brinula, čuvala ga, mazila i pazila, tako da je doživeo starost. Ona je bila izuzetno ljubomorna, pa postoji legenda da je sekla i bušila kulise kako bi imala bolji pogled na glumce kada je Boža imao neku scenu sa mladom koleginicom.
Prvenstveno je bila članica Kruševačkog pozorišta, a potom je izvesno vreme radila u Niškom narodnom pozorištu. Jednu od svojih najvećih uloga - Živku Popović u predstavi "Gospođa ministarka" u Kruševcu je premijerno igrala dva puta, 1946. i 1948. godine. Sredinom 20. veka prešla je u Beograd, gde je postala prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta.
Dobitnica je svih nagrada koje se mogu dobiti u oblasti glume. Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana. Njen čovek, kako ga je zvala, Božidar Savićević poživeo je tek nešto više od godinu dana i umro je 25. januara 2003. godine.
Dragan ,Kruševac
08.11.2021 14:01Ona je bila jedina rođaka / sestra / mom ocu iz Bivolja,kraj Kruševca ,po majčinoj liniji.I moj otac je kao dete ,pred rat,ostao bez majke , 4 siročeta su ostala,a onda je otac odveden u Nemačku u zarobljeništvo.Hteo sam tetka Radmili da priđem jednom posle svečanosti na Slobodištu i da joj se predstavim,ali nisam imao dovoljno hrabrosti.Moj se otac družio s jednim od njena 2 brata koji je radio u kruševačkom pozorištu ...