Vera Nikolić rođena je u selu Grabovici kod Despotovca u porodici kovača. Međutim, još u mladosti je znala čime tačno želi da se bavi, a mnogima je to dokazala sa 13 godina kada je odnela pobedu na školskom krosu u Ćupriji. Tu ju je zapazio atletski stručnjak Aleksandar Petrović i predložio joj da zajedno rade.
Posle samo godinu dana, Petrović je uspeo da pomogne Veri da ostvari neverovatne uspehe na takmičenjima širom Srbije i Jugoslavije. Sa samo 14 godina ostvarila je dobre rezultate, a sa 16 postala je reprezentativka i prvakinja Balkana.
Prvo dragoceno zlato osvojila je na Evropskom prvenstvu u Budimpešti, 1966. godine, u trci na 800 metara, gde je "oduvala" konkurenciju i pobedila iskusniju Žužu Sabo.
To je bila prva zlatna medalja na evropskim prvenstvima za Jugoslaviju, a zbog ovog doprinosa Vera je dobila nadimak "Zlatna Vera", a krajem godine je po izboru lista "Sport" proglašena za sportistu godine u Jugoslaviji.
Najbolje uspehe ostvarila je u disciplini 800 m, u kojoj je 1966. i 1971. osvojila evropske titule, a u julu 1968. godine postavila je svetski rekord 2:00,5 koji je uspela da zadrži sve do 11. jula 1971.
Međutim, sve je nekako pošlo naopako kada je došla na Olimpijske igre 1968. koje su se održale u Meksiku. Došla je kao favorit, ali je zbog pritiska odustala u polufinalnoj trci, i to za vreme takmičenja. Vera je u tom trenutku vodila na stazi, a onda je samo stala, sklonila se u stranu i vratila na start, gde je sela na pod i izula patike!
Na sledećim igrama 1972. godine je postavila je svoj lični rekord na 800 m u finalu, ali je zauzevšila na petom mestu - na kraju Vera je dve godine kasnije odlučila da napusti atletiku, pa je radila kao trener sve do 2007. godine.
Pošto je doživela moždani udar 21. januara 2021. godine pala je u indukovanu komu, a umrla je 28. juna 2021., sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
