Naš cenjeni glumac Dragan Patrović Pale, veoma je poštovan i kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Izveo je na pravi put mnoge generacije i pretvorio ih u prave glumce. Prilikom gostovanja u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“ pričao je o porodici, i danima detinjstva koje je proveo na Dorćolu.
On i njegov brat su bili opšta suprotnost, kako fizički tako i psihički. Kako kaže: On je i kao dečak bio miran, staložen, povučen, dok ja nisam bio takav. Razlikovali smo se i fizički. Bio je „dugajlija“, visok skoro dva metra, a ja sićušan. Za razliku od njega uvek sam izvodio neke „kerefeke“ .
Glumac je doživeo najgoru životnu tragediju kada su mu najbliži članovi preminuli jedan za drugim.
‒ Prvo je poginuo brat, pa je umro tata, i na kraju je 2013. godine preminula i mama. Dok je tata bolovao sve vreme sam radio, išao sam na fakultet i igrao predstave, ali sam ih redovno obilazio. Kada se mama razbolela, mesec dana je ležala u bolnici „Sveti Sava“, gde sam odlazio svaki dan. Na dan sahrane igrao sam komediju. Malo je teško da se čovek „prebaci“, ali to je život.
Najgori stres ga je zadesio kada je na uoči izlaska na scenu, obavestili da mu je poginuo brat, koji je tada imao samo 31. godinu.
‒ Nije bilo mobilnih telefona, neko je zvao pozorište da javi. Igrali smo „Kolubarsku bitku“ u kojoj sam imao dve-tri scene. Pitao sam Mišu Janketića da li može predstava bez mene, samo me je gledao, a onda rekao: „Može, može, može“. Izašao sam iz pozorišta, seo u krntiju koju sam tada vozio i otišao ‒ ispričao je Pele koji je tada bukvalno preko noći osedeo.
Nikada čovek ne dobije nešto što ne može da podnese ‒ poručio je na kraju.
‒ Izdrži se nekako. U prvom trenutku ne osećaš ništa. Kao kad se posečeš pa ne boli odmah, već odloženo. To je mehanizam samoodbrane. Kasnije sam se osvestio, prvo je stigao bes, pa tuga.
BONUS VIDEO
