Beogradski reditelj Zdravko Šotra, čije su filmove i serije pratili milioni, preminuo je, a sa njim odlazi i jedno poglavlje iz života žene koja je bila simbol lepote svoje epohe — Nikice Marinović. Njihova zajednička priča ispunjena je strašću, slavom, ali i tugom, i ostaje zapamćena kao jedno od najemotivnijih poglavlja jugoslovenskog šou-biznisa.
Davne 1966. godine cela Jugoslavija pričala je o Nikici Marinović, prelepoj Dubrovčanki koja je osvojila titule Mis Hrvatske, a potom i Mis Jugoslavije. Njena lepota i šarm privukli su pažnju domaće i svetske javnosti. Na izboru za Mis sveta u Londonu, gde je učestvovalo 51 takmičarka, Nikica je osvojila drugo mesto. Iako je kruna pripala Reiti Fariji iz Indije, mnogi su smatrali da je Nikica bila prava pobednica. Po Jugoslaviji su se širile priče i teorije zavere o tome da je svetska scena “namerno” uskraćena za njenu titulu — ali Nikica je znala da je to samo prazna nagađanja.
Nakon ovog trijumfa preselila se u Beograd, gde ju je život odveo na neočekivane staze. Njeno srce osvojio je beogradski književnik i reditelj Vuk Vučo. Njihova ljubav rezultirala je sinom Đorđem, ali brak nije opstao — trajao je manje od pet godina. Sudbonosno “da” izgovorila je zatim Zdravku Šotri, jednom od najpoznatijih jugoslovenskih reditelja. Iz njihove ljubavi rodio se sin Marko. Ipak, brak Nikice i Zdravka Šotre takođe nije izdržao pritiske vremena — okončan je 1980. godine. Šotra je kasnije priznao: “Okolina je na mene bila ljubomorna zbog Nikice. Teško je očuvati intimu umetničkog braka. Ja je nisam imao i zbog toga mi je jako žao.”
Posle dva razvoda, Nikica se povukla iz javnog života. Umesto svetla reflektora, izabrala je mirniji život — otvorila je butik u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Njena radnja postala je popularno mesto, ali iza osmeha javnosti krila se tiha bol. Govorilo se da je ostala bez imovine, da je izgubila kontakte sa porodicom i da je živela u dubokoj usamljenosti.
Nikicina priča nosila je pečat “prokletstva lepote”. Izabrana za jednu od najlepših na svetu, postala je nacionalna zvezda. Nakon ponuda za filmske uloge, odlučila je da odbije — želela je miran život. Ipak, slavom se nije mogla potpuno osloboditi. Nastavila je da radi kao manekenka, nastupajući na modnim revijama i pišući o modi za ženske časopise, ali se sve više povlačila.
Tokom godina borila se sa depresijom. Njena odluka da se povuče iz javnog života bila je dvosekli mač — donela joj je mir, ali i duboku izolaciju. Na kraju, unutrašnju borbu nije pobedila. Godine 2008. tragično je okončala svoj život, uzimajući prekomernu dozu lekova.
Nikica Marinović ostaje simbol lepote, ali i krhkosti ljudskog duha. Njena životna priča je opomena — da lepota i slava, koliko god blistave, često nose teret koji retki uspeju da iznesu. Sa smrću Zdravka Šotre, zatvorilo se jedno poglavlje jugoslovenske umetnosti, ali i bolna priča o ljubavi, slavi i samoći.
povezane vesti
