Na današnji dan, porodica, kao i prethodnih godina, donosi kolač na njegov grob u Kruševo, a ceo kraj uz pesme, fotografije i priče iz njegovog života seća se dečaka neverovatnog glasa, humanosti i ljubavi prema svima.
14 godina nakon njegove tragične smrti, pričama o Tošeu izgleda još uvek nema kraja. Anegdote o događajima iz njegovog života i danas privlače pažnju ljudi, koji na neki način kroz ove priče održavaju sećanje na Proeskog. Iza njega su ostala sećanja na ljubav prema muzici, ljudima, deci, ali i životinjama.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Tokom svog života nije krio da je uvek imao psa. U nekoliko navrata sećao se svog prvog miljenika, sibirskog samojedskog barona. Zatim je zadržao pet šarplaninaca, a poslednji favorit mu je bio zlatni retriver Bas, koji je umro prošlog septembra u 14. godini.
U spomen kući Proeskog, upravo zbog njegove velike ljubavi prema psima, stoji trofej koji je njegov Bas osvojio na međunarodnoj izložbi pasa. – Bas je trofej osvojio godinu dana posle Tošetove smrti, poznato je, mesto ovog trofeja je u spomen kući, rekao nam je tada njegov zet Slaven Risteski.
VEČNO POČIVALIŠTE
– Večno počivalište je zamišljeno tako da simbolizuje Tošetov život i karakter. Njegova religioznost, dobrota i ljubav prema muzici ilustrovane su kroz njegovo grobno mesto koje je izgrađeno na tri nivoa i simbolizuje put duše, kao što se propoveda u hrišćanstvu. Konačno smo izgradili Tošetov grob, dostojan njegovog lika i dela, njegove slave, emocije i čovečnosti. Opština Kruševo i gradonačelnik Tome Hristoski će produžiti svoje aktivnosti ka očuvanju sećanja na lik i delo Tošeta Proeskog, ne bi li mu se na taj način odužili za sve što je učinio za nas - zaključuje Gabeloski.
Podsetimo, Toše Proeski tragično nas je napustio u saobraćajnoj nesreći kod Nove Gradiške u Hrvatskoj, 16 oktobra 2007 godine.
