Klečao je, molio se i plakao: Ovo su NAJTEŽI trenuci u životu Vladimira Putina, samo u JEDNOJ stvari je pronašao utehu

Prvi je na to pitanje javno pokušao da odgovori bivši američki predsednik Džordž V. Buš na Brdu kod Kranja, na prvom samitu s Vladimirom Putinom, 16. juna 2001.

- Pogledao sam tom čoveku u oči, video sam da je ispravan i da mu se može verovati, osetio sam njegovu dušu - izjavio je tada na konferenciji za medije.

Svojom verom se ne hvali, na pitanja o njoj odgovara da ne želi o tome da govori, da svoju veru zadržava za sebe. Ali onima pažljivima nije promaknulo da, za razliku od svog prethodnika Borisa Jeljcina i naslednika, pa opet prethodnika Dmitrija Medvedeva, zna ne samo da se prekrsti nego i da se pomoli. Sadašnji patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril, tad mitropolit, izjavio je 2007. godine kako to što je Vladimir Putin vernik ja ne samo verujem već i osećam.

Mediji su prikazali snimak dočeka gosta kojeg je papa pozdravio na ruskom jeziku, kao i tzv. vatikansku ikonu Kazanske Majke Božije, najpoštovanije ikone u Rusiji, koja je na insistiranje poglavara Rimokatoličke crkve stajala iza njega. Kasnije je iza zatvorenih vrata održana audijencija s delegacijama, a onda su ostale prisutne zamolili da izađu.

Papa je ostao sam s ruskim liderom, mediji su izvestili kako su razgovarali u četiri oka. U stvari su se najviše molili, zajedno, klečeći pred ikonom. Molili su se na ruskom jeziku. Papa je ponekad zapinjao oko teksta molitve, pa mu je Vladimir Putin pomagao.

Profimedia

Kad govore o Putinu, zapadni mediji ga često karakterišu kao hladnog i bezosećajnog čoveka. Medijska stvarnost nije realna stvarnost i na primeru ruskog lidera takođe možemo potvrditi tu tezu. Naime, on je po prirodi daleko osetljiviji, a teške trenutke, pogotovo one s tragičnim epilogom, emocionalno vrlo snažno proživljava.

Printscreen/Youtube

 

Njegovi saradnici shvatili su to posle tragedije u Beslanu u Severnoj Osetiji, gde je posle trodnevne talačke krize, izazvane napadom čečenskih terorista 1. septembra 2004. na lokalnu školu, ubijeno 314 talaca, od kojih su 186 bila deca.

Na vest o krvoproliću jako se uznemirio, potom i rasplakao, dugo su ga smirivali, a pre nego što je tokom noći otputovao u Beslan, svratio je u crkvu, pomolio se i zapalio sveću za poginule. U lokalnoj bolnici je posetio povređene, a potom se sreo sa rukovodstvom republike, posetio školu br. 1 te se po povratku u Kremlj obratio naciji.

Zatim je otišao u crkvu, gde je ostao gotovo dva dana moleći se. Tamo je pronašao utehu, klečeći i moleći se.

Kao političara mediji nam prikazuju Putina kao lidera koji pošto-poto želi da vrati Rusiji status velesile, pa i teritorijalnom ekspanzijom po svaku cenu.