Jedna žena umalo je nastradala juče na svojoj terasi dok je skupljala veš, kada ju je ujeo stršljen. Kako su saopštile lekarske ekipe Hitne pomoć, stršljen se zavukao u veš koji se sušio, a kada je žena krenula da skuplja odeću, stršljen ju je ujeo za nogu.
"Srećom, reakcija je bila lokalnog karaktera", rekli su lekari.
Pedijatar Saša Milićević izjavio je za Tanjug da su prvi simptomi alergijske reakcije na ubod stršljena oticanje ne samo na mestu uboda, već oticanje jezika, usne duplje, usana, ušiju, kao i teško disanje.
Kaže da u najvećem broju slučajeva, ubod stršljena nije opasan jer izazove tegobe u smislu neprijatnog bola i otoka, koji može da traje do nekoliko dana i onda prođe.
Jedan do dva odsto ljudi, kako navodi, ima opasnu reakciju koja može nekada čak i fatalno da se završi, i da opasnost uboda zavisi i od toga gde stršljen ubode, ako je to neki predeo vrata gde su najuži disajni putevi, onda običan otok može to da izazove, ili ako je to jezik ili usna duplja, onda to može da predstavlja problem.
"Čovek ne može da zna da li je alergičan na ubod stršljena dok se ubod ne desi. Ima osoba kojima se pojavi otok, čak i gnojenje, i može da dođe do velikog problema. To se obično primeti u ranom detinjstvu, jer i sami pacijenti kažu da kada ih ubode pčela ili osa oni oteknu. To su uglavnom osobe koje imaju sklonost ka alergiji prema drugim supstancama iz prirode, ne samo prema pčelama, osama i stršljanima" objasnio je on.
Milićević ističe da su prvi simptomi alergijske reakcije na ubod stršljena oticanje, ne samo na mestu uboda, već oticanje jezika, usne duplje, usana, ušiju i kao i otežano disanje, i naglašava da kada je reč o anafilaktičkoj reakciji, ona se nekada toliko brzo odvije da praktično osoba ne može da stigne do lekara.
Dodaje da slaba reakcija na ubod stršljena je otok, svrab, crvenilo, malaksalost, vrtoglavica zbog pada pritiska i panika, jer se osoba oseća vitalno ugroženo
Napominje da osim stršljena, ništa manje nisu opasni ni ubodi pčele i ose, a takođe su i različiti paukovi prisutni svuda čiji ubod takođe može biti opasan, a da su deca najugroženija jer je kod njih disajni put jako mali i običan ujed pčele može da bude fatalan.
Milićević naglšava da ako primetimo da stršljen ide blizu nas, najbolje je da se čovek skloni, a da ako je zaista agresivan, čovek može da pokuša da ga ubije ali nikako rukom, ili nečim što stršljen može da probije.
Kako je objasnio, prilikom uboda, ako se desi da žaoka ostane, treba je skinuti nožem, a ne treba je stiskati rukom jer će onda dodatno količina tog toksina da uđe u organizam.
Takođe, ističe on da treba izbegavati jake parfeme kada se ide u prirodu, kao i odeća jarke boje, i da ako se primeti da postoji jedan ili dva stržljena, to je znak da je vrlo blizu čitav roj
"Osobe koje su sklone alergijama bi trebalo da imaju, u saradnji sa svojim lekarom, autoinjektor koji spašava život. U slučaju uboda, ne treba tražiti alergologa, nego se treba javiti bilo kom lekaru u najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ako je to blaga reakcija, onda treba staviti nešto hladno poput leda, hladne kašike kako bi se otok smanjio", rekao je Milićević.
