Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik. Sveti Ilija u pravoslavlju važi za strogog i nepokolebljivog propovednika etičkih vrednosti.
Predanje kaže da je Sveti Ilija bio među prorocima koji su se poklonili Isusu na Tavoru na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se Isus javio svojim učenicima sa porukama nove vere. Sveti Ilija se, iz tog razloga, uvek slika na preobraženskim ikonama.
U viziji Svetog Jovana Bogoslova uloga Svetog Ilije vezana je za budućnost hrišćanske crkve i drugi Hristov dolazak na zemlju.
Prema knjizi Otkrovenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.
Narodna verovanja
U narodu Sveti Ilija je poznat kao Ilija Gromovnik, onaj koji upravlja munjama i gromovima. U srpskom narodu se mnoge prirodne pojave vezuju za Svetog Iliju.
Prema narodnom verovanju i tradiciji, sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.
Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Propašću kraljevine Jugoslavije ta tradicija vazduhoplovaca je prekinuta, ali je obnovljena 1992. godine.
Med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa ako znate nekog pčelara, obavezno ga danas uzmite. Narod veruje da majke njime treba da namažu decu po obrazima kako bi bila zdrava.
Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu. Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i “slavio tuđe bogove”.