Vole da lenčare: Ovih 5 zemalja imaju najbolju ravnotežu između posla i života, jednu Srbi obožavaju

Ana Klikovac Vesti 13.06.2024 11:03 0

Proučili smo i podatke o ravnoteži posao-život međunarodne Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja analizira koliko sati zaposleni rade, a koliko vremena posvećuju slobodnom vremenu i ličnoj nezi

Svakom ko razmišlja o selidbi u inostranstvo važno je da zna kakva je tamo ravnoteža između posla i života, što se često doživljava kao ključ za sve - od zdravog životnog stila do psihološkog blagostanja.

I da bismo otkrili gde postoji najbolja harmonija, proučili smo Globalni indeks ravnoteže posao-život za 2023. godinu, kompanije Rimout (Remote).

On podrazumeva niz životnih aspekata, poput plaćenog godišnjeg odmora, minimalnog procenta plaćenog bolovanja i količine plaćenog porodiljskog odsustva.

Predstavljamo vam pet najbolje kotiranih zemalja.

Novi Zeland

Novi Zeland vodi na Rimoutovoj listi sa 26 plaćenih nedelja porodiljskog odsustva, relativno visokom minimalnom platom, 32 dana godišnjeg odmora i minimalnih 80 odsto plaćenog bolovanja.

Međutim, više od bilo koje konkretne politike, posao tamo opuštenijim čini sveukupna kultura, kaže Erin Peri, Kanađanka koja živi na Novom Zelandu i radi u marketingu.

„Kanađani prema poslu imaju odnos 'sve ili ništa'. Nisam znala kako ću to preživeti", kaže ona.

Kad je 2015. posetila Novi Zeland, izgledalo je da ta zemlja nudi drugačiji pristup, koji je uglavnom ispunio njena očekivanja kada se tamo i preselila.

Naravno, Novi Zeland nije savršen.

Podaci OECD-a pokazuju da više od 50 sati nedeljno radi 14 odsto zaposlenih, što je za četiri odsto više od proseka.

Provode 14,9 sati dnevno na ličnu negu (kao što su ishrana i spavanje) i slobodno vreme (u šta spada i vreme provedeno sa porodicom i prijateljima, hobiji i gledanje televizije), što je takođe nešto manje od OECD-ovog proseka.

Peri ističe da neke od pomoći koje nude druge bogate zemlje, kao što je osiguranje radnika u slučaju nezaposlenosti, Novi Zeland ne obezbeđuje, dok su troškovi vrtića veoma visoki i da stalno rastu.

Takođe, opušteni stav Novog Zelanda prema poslu može da ima i svojih mana.

„Ako želite nešto da završite i hitno vam je, žalim slučaj", kaže Peri.

„Decembar možete odmah da otpišete, tad se ništa ne dešava. Ljudi ne odgovaraju na mejlove."

Ipak, kaže Peri, kulturološki pristup Novog Zeland prema ravnoteži između posla i života teško je nadmašiti.

„Glavni prioriteti ljudi su njihova porodica, blagostanje, rekreacija i putovanja", kaže ona.

„Oni zaista vreme shvataju kao nešto veoma dragoceno i veruju da je posao sredstvo kojim se postiže cilj, ne sve u životu."

Španija

Španija je druga na Rimoutovom indeksu, pre svega zbog povlastica poput 26 dana plaćenog godišnjeg odmora.

Prema podacima OECD-a, radnici u Španiji više sati u danu posvećuju slobodnom vremenu i ličnoj nezi nego bilo koja druga zemlja sem Italije i Francuske.

Samo 2,5 odsto njih ima duže radno vreme.

To ne iznenađuje Izabel Kliger, autorku putopisa koja je živela u Švedskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj i - od 2010. godine - u Barseloni.

„U Velikoj Britaniji i Irskoj izuzetno veliki broj ljudi sve vreme je na poslu, a kad ne rade, druže se sa kolegama."

Ne i u Španiji.

„Kad ovde upoznate ljude, neće vas odmah pitati čime se bavite. I ne razgovaraju o poslu van posla", objašnjava ona.

„Možda će vam, ako se nađete sa nekim ko je odmah došao sa posla, reći: 'Imala sam najgori dan.' A onda, u roku od 10 minuta, pričaćete o nečem sasvim drugom."

Top 10 zemalja sa najboljom ravnotežom posao-život, prema OECD-u:

Ipak, ona kaže da je uobičajeno čuti Špance koji kažu da mnogo rade, delom i zbog promene radnog vremena.

Ranije je tradicionalni radni dan trajao od 08:30 do 13:30, sa jednočasovnom ili dvočasovnom sijestom, a zatim se završavao oko 19:00 ili 20:00 časova.

Ali sijeste je poslednjih godina sve manje.

Neki tako radnici više nisu odlazili na podnevnu pauzu, ali su i dalje ostajali na poslu do kasno.

Da bi se izborio sa tom promenom, tadašnji španski premijer je 2016. izjavio da želi da se radni dani završavaju u 18:00 časova.

Uprkos tome, skorašnji podaci Evropske unije (EU) ukazuju da Španci, u proseku, rade 37,8 sati nedeljno - samo oko 20 minuta više od evropskog proseka.

Za kompanije koje još uvek praktikuju duge pauze za ručak, petkom tokom leta postoji i tradicija jornada intensiva kad umesto pauze radnici u 15 časova odlaze kućama.

Kliger smatra da španska kultura ima pravilno postavljene prioritete.

„Ne živite da biste radili" kaže ona. „Radite da biste živeli."

Danska

Malo ljudi bolje razume prednosti danske ravnoteže između posla i života od Helen Rasel, autorke knjige Godina danskog življenja, koja u Danskoj živi više od decenije.

„Radila sam 12 godina kao novinarka u Londonu", kaže ona.

„Uvek je bilo puna posla i uz saobraćajnu gužvu često je u toj ravnoteži posla i života ostajalo vrlo malo - života . Mislila sam da je to normalno, a onda smo se preselili ovamo."

Primetila je, kako kaže, koliko je u Danskoj stroga granica između „posla" i „života".

„Radni dan počinje u osam časova. Ljudi obično gase kompjutere u 16 časova", kaže ona.

Decu tada obično treba pokupiti iz vrtića i svi - čak i oni koji nemaju decu - tada završavaju radni dan.

„Postoji zaista sveto porodično vreme svakoga dana od, recimo, 16 do 19 časova, kada je porodica na okupu. Možda odgovorite na nekoliko mejlova kad su deca već u krevetu, ali ste inače završili za taj dan", navodi Rasel.

„A to znači da je i ljudima bez dece omogućeno da izdvoje slobodno vreme i hobije za sebe... Savršeno je prihvatljivo da zapišete u planer: 'Moram da idem u teretanu', ili 'Imam termin u klubu za badminton'."

Top 10 zemalja sa najboljom ravnotežom posao-život, prema Rimoutu:

Danski naglasak na ravnoteži posla i života primećena je i na rang listi OECD-a i Rimouta.

Samo jedan odsto zaposlenih Danaca radi više od 50 sati nedeljno, mnogo manje od drugih zemalja kao što je Italija (tri odsto) ili proseka OECD-a (deset odsto).

U isto vreme, oni 15,7 sati dnevno posvećuju ličnom i slobodnom vremenu, više od OECD-ovog proseka.

A podržava se i fleksibilni rad.

Štaviše, program zemlje zvani Fleksdžobs, u kom radnici mogu da traže drugačije radno vreme, obrasce ili fizički manje zahtevne zadatke, pokrenut je 1998. godine.

Danska takođe nudi 36 dana plaćenog godišnjeg odmora, što je pri vrhu bogatih zemalja, a radnici moraju da budu plaćeni 100 odsto plate tokom bolovanja.

Francuska

Prema podacima OECD-a, ljudi u Francuskoj imaju 16,2 sata dnevno za lično i slobodno vreme, od čega bolji prosek ima samo još Italija.

Na Rimoutovoj listi ravnoteže između posla i života, Francuska se našla na trećem mestu sa jednom od najviših brojki dana plaćenog godišnjeg odmora (36).

I zaista, čak i u tako prometnom gradu kao što je Pariz, kaže Sara Mičo, kanadska preduzetnica i frilenserka koja se 2021. preselila u glavni grad Francuske, meštani na prvo mesto stavljaju vreme kad ne rade.

„Francuska kultura promoviše osećaj opuštanja i odmora", kaže ona.

Kultura kafića je jedan primer, uobičajeno je videti ljude kako sede i opuštaju se napolju u bilo koje doba dana, kaže ona, naročito kad je lepo vreme - i ne samo sa prijateljima i kolegama, već i da slobodno vreme provode sami.

Naravno, to i dalje zavisi od vaše profesije i uloge, kaže ona.

Mičo je imala stručnu praksu u modnoj industriji gde se radilo od 10 do 19 časova, a i mnogi drugi ljudi su putovali kući u to vreme.

Štaviše, osam odsto zaposlenih u Francuskoj radi više od 50 sati nedeljno, što je manje od proseka OECD-a od deset odsto, ali je i dalje više od mnogih drugih visokokotiranih zemalja.

Međutim, generalno gledano, njihov odnos favorizuje ravnotežu, kaže Mičo, sa naglaskom na kulturi, a prioritet koji francuska država stavlja na finansiranje umetnosti i kulture i te kako se oseća.

„To takođe pomaže da uspostavite ravnotežu sa napornim poslovnim životom. U metrou možete da vidite najave za sajmove ili se reklamiraju razne manifestacije", kaže ona.

„Više se osećate kao da postoji život i mimo vašeg posla."

Italija

Popularna italijanska uzrečica il ,,dolce far niente" (slatko li je ne raditi ništa) nije samo fraza - kao što sam i sama iskusila dok sam živela u Rimu.

„Mislim da su Italijani izmislili koncept ravnoteže između posla i života", slaže se Andres Uribe-Orosko, advokat koji sada radi u Rimu nakon što je živeo u Kolumbiji i SAD.

„Ljudi prosto ne trčkaraju okolo kao muve bez glave radi 'posla, posla, posla'."

Podaci OECD-a to i potkrepljuju.

Zaposleni sa punim radnim vremenom provode 69 odsto dana - 16,5 sati - na ličnu negu i slobodno vreme.

To je 1,5 sati više od proseka OECD-a, što je čini zemljom OECD-a sa najviše slobodnog vremena.

Za to vreme, dok deset odsto zaposlenih u zemljama OECD-a radi veoma duge sate (više od 50 sati nedeljno), u Italiji je to svega tri odsto.

„Ljudi misle da Italijani ništa ne rade. Ne - Italijani mnogo rade. Oni su samo produktivni", kaže Uribe-Orosko.

„Urade ono što moraju i urade to veoma brzo da bi posle mogli da uživaju u dugim pauzama za kafu."

Naravno, postoje i negativne strane svega ovoga.

Italija, na primer, ima veću stopu nezaposlenosti i niži prosek plata od mnogih drugih zemalja članica OECD-a.

Takođe, na 22. je mestu Rimoutove listi ravnoteže između posla i života, jer njegova lista uzima u obzir i aspekte kao što su indeks ukupne sreće i inkluzivnosti LGBT zajednice.

Odsustvo takozvane „hasl" kulture može da utiče i na svakodnevnu efikasnost, prenosi BBC.

Dok sam živela u Italiji, morala bih da otpišem najmanje sat vremena na odlazak u poštu, dok bi bilo kakva druga vrsta birokratije, kao što je produžavanje dozvole na primer, lako mogla da potraje i po pola dana.

Dobra strana?