Nezamislivo je da u današnje vreme slavimo rođendan, a da glavna na trpezi ne bude torta.
Malo ko zna odakle tradicija ove poslastice.
Prvi koji su uspostavili tradiciju da se jedu torte, bili su Grci, a kasnije od njih preuzeli Egipćani.
Duga slatka istorija
Egipatskoj civilizaciji i Egipćanima, onima koji su živeli pre 3 - 4 hiljade godina, pripisuje se "izum" proslave rođendana.
Verovalo se kako faraoni na dan kad su krunisani postaju bogovi, te da su se tog dana "rodili kao Bogovi".
Ovaj običaj su pozajmili Stari Grci, verujući da će biti veličanstveniji ako se na kraju zaslade raskošnim desertom. Zato su pravili kolač koji je oblikom podsećao na mesec, a sve u čast Artemide, boginje meseca.
Poslasticu su ukrasili upaljenim svećicama koje sjaje poput Meseca. Od tada je tradicija paljenja svećica.
Današnji rođendani
Moderni rođendani vuku korene iz nemačkog običaja iz 18. veka tzv. "Kinderfeste" proslave.
Na jutro dečjeg rođendana, mališan bi dobio kolač s upaljenim svećicama čiji broj bi odgovarao broju njegovih godina. Ovu dodatnu svećicu nazivali su "svetlom života", koja je bila simbol nade za još jednu godinu života.
A onda sledi muka: torta se jela tek posle ručka
Porodica bi sklonila sveće s torte koje bi gorele tokom celog dana, a u određenom trenutku dete bi u njih dunulo i poželelo želju.
Kao i danas, želja nije smela naglas da se izgovori.
S obzirom na to da su sastojci za tortu bilo prilično skupi, običaj se nije proširio sve do vremena posle industrijske revolucije.
Kada su namirnice pojeftinije, torte su počele da se peku i u poslastičarnicama.
