Naš narod je veoma sujevera, pa je tako i podložan da u sve i svašta veruje. Nije tako retko da kada dođe neka muka, mnogi odlaze kod žena koje im bajanjem "leče" sve boljke u njihovom životu.
Ova paganska tradicija je zastupljena danas kako u ruralnim krajevima, tako i u urbanim sredinama.
Oni koji izvode ovakve rituale često to rade pod velom pravoslavlja ubeđujući "pacijente" da će im jedna bajalica nad ikonom tog i tog sveca izlečiti kurje oči, išijas, migrenu, ali i teže bolesti.
Sada se sve glasnije poziva da vernici na padaju u iskušenje i ne čine zlo pre Bogom i sobom.
"Skidam čini, bacam čini"
Sveštenik Aleksandar Jermolin iz Rusije napisao je tekst u kojem se pozabavio temom koja se često čuje u Srbiji - a to su vidovnjaci, čini i uroci.
"Skidam čini“, bacam čini“ – ovi i slični oglasi su 90-ih godina punili reklamne stranice novina skoro svake vrste. I reklama je donela svoje „rezultate“. "Oče, bacili su na mene zle čini“, – ili: "Oče, preporučite mi dobru ikonu protiv uroka“, – posle dve decenije ove fraze često čuješ od raznih ljudi, koji dolaze u crkvu. I ne samo od onih što prosto "zađu“ u crkvu – dešava se i da baka, koja više godina ide u crkvu, uzdahne na ispovesti i kaže kako ne može da hoda jer su na nju bacili crne "čini".
Sveštenik Aleksandar tvrdi da čini i uroci ne postoje, već da postoji samo ono što čovek dopušta zlim silama da mu učine.
Crne snage tame su nemoćne. Samo ih ljudi, udaljavajući se od Boga, čine snažnima, zato što daju đavolu pravo na sebe - govorio je Prepodobni Pajsije Svetogorac.
Da li crveni konac štiti
Sveštenik tvrdi da ne mislimo da će nas crveni konac zaštiti, niti "Fatimino oko". Za to kaže da ljudi na sebi nose da oni nose na sebi malog đavola.
Nema smisla pisati o skidanju čini, jer je to sve isti koncept. "Klin se klinom" u ovom slučaju ne izbija, već se istim zlim dušama obraća.
Sveštenik apeluje da živimo duhovnim životom, budemo sa Bogom i pod njegovom smo zaštitom.
