Ponekad ne obraćamo pažnju na stvari koje govorimo deci. Možda zato što smo te reči čuli od roditelja ili zato što u njima ne vidimo ništa loše. Ali neke fraze nisu tako bezazlene kao što mislimo.
,,Ne teraj me da...!"
U razgovoru sa decom treba izbegavati pretnje.
„Zašto moram da ponavljam sto puta?
,,Ti si tako pametan!"
Psiholozi smatraju da ne treba hvaliti detetove kvalitete ili ocene, već trud i zalaganje.
,,Ponašaš se smešno!"
Deca su odrasli kojima će se obratiti kada žele da potvrde svoja osećanja i iskustva. Kada detetu kažete da se ponaša smešno, ono se oseća kao da nije važno, piše Avaz.ba.
,,To nije velika stvar."
Shutterstock
Kada je dete uznemireno i plače, a mama i tata mu kažu da nema razloga za brigu, ono može početi da se stidi svojih emocija.
,,Požuri i spremi se!"
Mala deca ne razumeju pojam vremena. Kada ih zamolite da požure, biće pod stresom i neće učiniti ništa dobro.
,,Uvek sam mrzeo matematiku!"
Shutterstock
Roditelji ponekad ne razmišljaju o tome koliko njihov odnos prema određenom školskom predmetu utiče na njihovu decu. Ako roditelj stalno ponavlja da je mrzeo matematiku, velike su šanse da će dete izgubiti interesovanje za taj predmet, čak i ako ima talenat za to.
,,Znam da nisi hteo da ga/nju povrediš."
Deca takođe doživljavaju negativne emocije i ponašaju se loše, slepo prateći svoje instinkte. I u tom trenutku se osećam veoma dobro. Trebalo bi da pomognete svom detetu da prihvati svoja negativna osećanja i nauči da ih kontroliše.
„Da li si imao dobar dan u školi?“
Shutterstock
Ovim pitanjem izražavate svoja očekivanja, prema kojima bi sve trebalo da bude odlično. A kada stvarnost ne odgovara očekivanjima, dete oseća krivicu zbog toga, uznemiruje se i zatvara u sebe.
,,Šta nije u redu sa tobom?"
Ova fraza je pogrešna ako je izgovorena frustriranim tonom. Dete oseća da nešto nije u redu, zašto to postoji. Dete može da veruje da sa njim nešto nije u redu, a s druge strane, to je pitanje na koje ne može da odgovori.
Bonus video:
