Odrastanje 90-ih bilo je puno izazova, posebno zaroditelje mališana koji su tek stasavali. I pored raznih životnih i egzistencijalnih problema, mame i tate su se suočavale sa preprekama kada je reč o sadržaju koji deca gledaju na TV-u, kao i o raznim igračkama i postupcima vaspitavanja, piše Yu mama.
Dok se danas roditelji plaše posledica igranja sa Hagi Vagijem, previše provođenja vremena u igranju agresivnih video igrica, kao i opasnih Tik Tok izazova, mame i tate devedesetih godina plašili su se drugačijih stvari:
Evo šta je za njih predstavljalo pravi izazov:
1. Brzi kadrovi u popularnim crtanim filmovima
Malo je verovatno da će moderna generacija zapamtiti crtane filmove i emisije "Pokemoni", "Teletabisi", ali su 99-ih i ranih 2000-ih bukvalno prikovali hiljade dece za ekrane. I neki roditelji su bili veoma zabrinuti zbog toga. Pošto su odrasli na starim crtanim filmovima, nisu razumeli šta nije u redu sa ovim emisijama, a vest da brzo menjanje kadrova dovodi do zdravstvenih problema zabrinulo je tadašnje roditelje.
Navodno je u 38. epizodi Pokemona otkrivena neka vrsta skrivenog okvira sa misterioznim hijeroglifom. Istina, drugi izvori su rekli da crtani film jednostavno koristi previše svetle boje i česte promene kadrova. Ova epizoda serije je kasnije zabranjena za emitovanje. Ovih dana mnogi proizvođači video igara upozoravaju na moguće epileptične napade usled ovakvih brzih i naglih stimulansa.
Roditelji su se plašili da svojoj deci pokažu emisiju "Teletabisi" iz drugih razloga. Mnogima se ovaj projekat činio previše čudnim. Zašto Teletabisi stalno ponavljaju isto i bespogovorno se povinuju volji nekog glasa odozgo? Gde su, uostalom, njihovi roditelji? Zašto deluju kao da su zaostali u razvoju?
2. Laseri
Pre 30 godina, mnoge tehnologije su bile nešto natprirodno za ljude. Zbog toga su konvencionalni laserski pokazivači zabranjeni u mnogim porodicama. Roditelji su bili ubeđeni da deca mogu da oslepe ako im se uperi laser u oči.
3. Uzimanje slatkiša od prolaznika
Mnogi znaju za pravilo da nikako ne treba prihvatati slatkiše od nepoznatih ljudi. Roditelji su se u nebezbednim vremenima 90-ih godina plašili šta je bio motiv ljudi, da li postoji rizik od droge, pa su deca vaspitavana tako da nikada ne uzimaju ništa od nepoznatih. Ovo pravilo je ipak važno sačuvati i danas radi opšte bezbednosti.
4. Igračka kućni ljubimac
Devedesetih godina, ovi uređaji za kućne ljubimce bili su veoma popularni, ali su u isto vreme doneli mnogo problema:
Oni kojima su roditelji kupili igrački smatrani su kul i naprednim, a oni koji nisu imali ovog "kućnog ljubimca" ponekad su bili izopšteni iz društva.
Prva serija igračke podrazumevala je da kućni ljubimac ima ograničen broj života i umirao bi čim je vlasnik prestao da brine o njemu kako treba. Za decu je to bio pravi stres. Zapravo, iz tog razloga, mnogi učitelji nisu dozvoljavali ovu igračku u školi jer bi ometala decu.
Za neke roditelje je ovaj skupi gedžet bio dodatni razlog za stres. Prvo na to potrošite svoj teško zarađeni novac, a onda dete plače jer je gedžet postao beskorisan i digitalni "ljubimac" je uginuo.
