Nikada zaboravu ne smemo predati korene i ognjišta naših predaka, ma gde god nas životni put odveo, pričaju dvanaestogodišnje bliznakinje Petra i Grejs Kukić. Rođene u Nemačkoj, po očevim korenima su iz Potkozarja u Srpskoj, a majčinim iz Kenije. Ipak, čežnja prema očevoj dedovini, u dalekom svetu devojčice kažu, svakim danom sve je veća.
Da, i to kada se najmanje nadamo – primer su Penina i Milenko Kukić, prenosi Srpskainfo.
Pre 13 godina, došavši iz Kenije u Nemačku – Penina upoznaje Milenka. On je ćerke upoznao sa potkozarskim korenima, te ih naučio da govore srpski jezik.
–To mi je bio cilj, kada sam dobio decu, da ih naučim prvo srpski jezik. Stalno smo srpski jezik govorili – kaže Milenko Kukić.
Petri i Grejs nisu strani ni srpski običaji i kultura.
Printscreen/Youtube/RTRS
I njihova majka Kenijanka voli Republiku Srpsku. Zbog toga svakog avgusta dolaze u Veriće. Tom prilikom, Petra i Grejs posete i crkvu Sv. Ilije, gde su kao bebe krštene.
Printscreen/Youtube/RTRS
–Zaista se divno osećam kada dođemo u Republiku Srpsku. Osećam se kao kod svoje kuće u Keniji. Ovde je narod veoma topao, a pejzaž je divan. Od srpskih specijaliteta naučila sam napraviti sarmu, palačinke, pasulj, pitu i musaku – priča Penina Kukić.
